Просветни гласник

558

које ће ммати исту брзину , али ће бити суиротног смисла на за то ће се та два кретања међу собом потрти, и молекил С остаће у миру. Зауставимо се неколико тренутака на интерференцији таласа са две стране. Сад се молекил С налази између оба таласка извора А и В. Сада није више (1 — х, — х као мало час, кад су оба таласа долазила са исте стране, већ је с1 — х, -ј- х 2 . И ако су сви остали услови остали исти, ипак само та промена што се таласи не стижу већ се сретају. даје нам са свим другу врсту таласања. Јер резултовно таласање сада овако изгледа : ј 2 х, — с1 \ . У = у ( —(— у 2 = 2а с08 71 у I 8111 1 I (1 \ 9 71 (т 2А/ ' ' (11 ' У једначини 8 одређивало је х и 1; заједно вредност синуса угла, и за то су тамо, код интерференције с једне стране, сви молекили наизменце пролазили кроз по,једине Фазе таласања; овде пак, код интерФеренције са две стране. мзраз С I с1 ј 8111 ? ТС I гр 2*\. одређује одстојања појединих молекила од равнотежног положаја, а у њему нема х., шго значи да разни молекили у таласу не иролазе наизменце кроз поједине Фазе кретања већ сви у један мах. Одстојање х налази се у другом чиниоцу горње једначине и то у вези с Фазном диФеренцијом с1 а ие са 1;, и одређује амплитуде појединих молекила у таласу. Амплитуде појединих молекила су разне, према 2 х — (1 томе, како је кад со8 тс у положно или одречно. Сви молекили, који тако леже, да је тај чинилац положан, налазе се на једној. а они молекили, за које је он одречан, налазе се на другој, супротној страни равнот. положаја. Ну пошто тај чинилац може бити и раван нули. то значи да у таласу има и таквих молекила који су увек у миру (па ма какву вредност имало 4). Цео низ молекила распада се сад на известан број одељака. ограничених с по

два мирна молекила ; поједини молекили сваког одељка налазе се у истим Фазама али разним амплитудама, према томе колико је х Такво се таласање назива стајаће, и сваки одељак између два мирна молекила јесте стајаћи аолуталас. Мирни пак молекпли у таласу зову се чворови. У стајаћим таласима трепере сва ограничена тела ; јер кад таласање пође с ма које тачке тога тела, оно се простире на све стране према границама његовим. Таласање дошавши на границу тела, одбија се и враћа се натраг; тако се одбијени таласи срвтају с онима који из унутрашњости тела долазе, т. ј. интерференција се врши са две стране и производе се стајаћи таласи. Свако се дакле такво тело подели на известан број стајаћих таласа, Тако трепере све звучне жице, штапови, плоче и т. д.

Пошто смо се с главним основима теорије таласања упознали, иошто смо видели како постаје талас, како се он простире, како се одбија, прелама, и како се галаси слажу или интерферишу, да видимо у каквом односу према таласању стоје поједини физички појави: звук. топлота, светлост и електричносг с магнетизмом Да почнемо са звуком. Још се у најстарија времена знало да звук постаје треиерењем звучних тела, а да се преноси треперењем ваздуха. Стари су знали, да би без ваздуха, који нас са свију сграна омотава били у вечитој тишини. Стари философ Сенека вели: «А шта је друго звук нашега гласа, ако не трептање ваздуха под ударцима језика V Овако јасан појам о постајап.у а нарочито о преношењу звука, какав су стари научари имали, потврдили су тек доцније експерименти, кад је пронађен ваздушни шмрк, којим је доказано, да је ваздух главни преносилац звука до нашега уха. Међу тим Галилео је био ирви, који је једним врло простим експериментом учинио видљивима звучне таласе. Напунивши једну чашу водом, он је по ободу чаше вукао овлажен прст, док чаша није зазвонила ; у том се тренутну вода у чаши заталасала Кад је ирстом јаче притискао, те тон чаше повисио, таласи су били ситнији но у ирвом случају.