Просветни гласник

574

НАУКА И НАСТАВА

Оеде је осам пера и једно перо додајем. Осам пера и једно перо јест девет пера. Онде је дакле девет пера. Осам и један јесу девет, — или ает и један и један и један и један јесу девет У три средња прста на мојој дееној и левој руци има девет коденаца; — свакн прст има по три коленцета; — у сва три прста су три задња (стражња), три средња и три предња. Подигни девет прстију (прста, прсти) у вис и изброј их: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 — а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з — абвгдђежз. И деветора треба протумачити као напред.

У обе предње клупе седе девет ђака и још један ђак. — Девет ђака и један ђак јесу десет ђака. У обе предње клупе седе десет ђака. Девет и један јест десет, — или ает и један и један и један и један и један јест десет. На обе моје руке има десет прстију (прста, прсти), — на свакој по пет, — два палца, двг казалца или кажипута, два средњака или велика прста, два мала средњака или домалога, и два мала прста или мезимца. И на обе моје ноге има десет прстију (прста, прсти), — на свакој нози по пет, — два палца, шест средњих прстију и два мала прста. У овој дворници или у нашој учионици је десет клупа, — на свакој страни по пет (ако је заиста толико на број). Наппши десет црта на табдицп и избро.ј их. Подигни све прсте (на обе руке) у вис и број их, како их један за другим дижеш: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 — а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и — абвгдђежзи. Број ђаке који седе у две прве клуие и за свакога кажи: који је ао реду! — Драгутин је арви ђак, Белизар је други, , Мојсије је десети ђак. Исто тако број клупе! — Ово је арва кдупа, то је друга, оно је десета клупа. Димитрије је аети ђак у треКој кдупи. Милица је четврти ђак у седмој клупи, и т. д. Двојица ђака, обојица јунака, тројица водова, четворица (четверица) димњачара. — Кад броЈиице два, оба, три, четири стоје за људе иди за животињу мушкога рода могу се заменити речима двојица, обојица (обадвојица), тројица, четворица (четверица). — На исти се начин и остале бројнице веће од четири могу заменити таким речима: аето-

рица (аетерица), гиесторица (шестерица), седморица (седмерица) и т. д. до стотине. — За ствари и чељад можемо још казати и једнина, двојина, тројина, четворина, и т. д. — Трећи део целога зовемо треЛина, и према томе даље четвртина или четврт, аетина, десетина и т. д. Бројницама арви, други, аети, дееети и т. д. казује се где је што или ко ао броју на реду. За предмет (ствар), који је од две врсте, кажемо двојак, а за онај од три врсте тројак. — Који предмет има две струке од једне врсте, за тај велимо двострук, и даље: трострук, четворострук, аеторострук, — етострук. Видео сам га само један аут (једном), Пријател. те је већ два аут (два иута) походио (боље је аоходити но „посетити"). Учитељ (учитељица) га је већ. три аут (тр& пута) укорио (укорила). Четири аута се причешћујемо годишње. Мала деца једу пет пута на дан. Учитељ (учитељица) ихје већ шест пута похвалио, и т. д.— Подвученим речима казује се, у колико се је махова ао времену што десило, збило, урадило. Данас сам арви аут (арвом) видео управитеља или управника. Сутра ћу други аут (другом) ићи у школу. .Туче је треКи аут (греКом) био у цркви. На ускрс сам четврти иут (четвртом) читао апосто, и т. д. — Подвучееим речима исказује се, који се је аут ао реду што десило, збило, урадило. Двојином више учим од свога суседа, а тројином боље успевам но он или од њега. Речима двојином и тројином исказује се: у колико аута ко више што ради или му се боље дешава, збива, догађа.

Прем да овим вежбањем ваља ђаке пре свега научити да правилно и тачно броје до десет и да се у томе особито извежбају ипак се допушта учитељу (учитељици) да ђаке у бројењу и даље поведе, само се даље не ће тодико трудити, јер се оставља познијем времену, да се развије правило, по којем се већи бројеви називају. Ако буде у учионици ствари за бројење преко десет, нека се оне броје, н. пр. ђаци (ученици и ученице), окна на прозорима, клупе и т. д. Исто тако нека се броје и делови на човечјем теду, па онда ребра, зуби и т. д. Нека се броје и преграци у кући (ако је ведика и ако има више од десет), — прашници, дистићи круничини и т. д., —семееа у којег рода и т. д.