Просветни гласник

592

просветнж ковчежић

Свака ће овака школа имати свој тачно одређени круг (игсопзсгјр^оп). Поделу општине на школске кругове извршиће општински одбор. Ова се подела не мора подударати са управном поделом земље. Чл. 32. — У варошким ће основним школама мушка деца бити одво.јена од женске. Мушкој деци биће наставници само учитељи, а женској само учитељице. Чл. 33. — Настава у мушким и женским основним школама траје четири годике. Школе се деле на четири разреда. Оваки се разред учи годину дана. Школских часова не сме бити више од 28 недељно. Четвртком по подне је одмор. Чл. 34. — Сваким разредом упрачља учитељ или учитељица. Министарство просвете може, ако нађе за корисно, применити у овдм школама начело вођења из разреда у разред (рппсјре с1е 1а гоШшп аппиеПе). Чл. 35. — У једном разреду не сме бити више од 80 ученика. Чл. 36. — Један од сталних учитеља, којега одреди министар, биће управлтељ школе. Управитељ ће се постављати и разрешавати краљевим указом. Управитељ ће становати у школској згради. Чл. 31. — Одмор школски биће у варошким нижим основним школама: 1., од 28. јуна до 15. августа; 2., од 24. декембра до 1. јануара; 3., од Цвети до прве недеље посде Ускрса; 4., недељом и празницима, црквеним и народннм. I IV. Продужне н више основне школе. Чл. 38. — Сем нижих основних школа, завегаће се и продужне школе за ученике, који су свршпли шшу основну школу. Продужним је школама задатак: црво, да утврде оно што је учепо у нижој осиовној школи; а друго, да им да практичног знања, потребног за живот. Чл. 39. — У продужним школама радиће се, у току школске године, најмање двапут недељно. Министарство просвете може, према месним приликама, ову наставу и прошнрити у извесно врехме преко године. Чл. 40. — У варошким школама моћи ће се завести и више основпе школе; њима је задатак да допуне основну паставу оној деци, која, не могући ступити у срсдњу школу, желе изучавати какву индустријску, пољопривредну или трговинску струку. Чл. 'Л. — Настава у вишим основним школама обухвата: 1., темељито разматрање свега онога што је учено у нижој основној школи ; 2., примењену рачуницу ; 3., основе алгебре и геометрије ; 4., књиговодство; 5., Физику и јестаственнцу, с њпховом примсном у пољопрпвреди, индустрији и хигијени;

6., геометријско и украсно (орнаментско) цртање, и моделовање; 7., познавање обичног права; 8., ручни рад у радионици. (наставиће се)

РАЗНИ ЗАПИСИ.

Разлика између науке и уметности. — Један руски писац овако је означио разлику између науке и уметностп: око науке раде нараштаји, око уметности појединци; ниједан научник, тачно узевши, није са свим оригиналан, а сваки је прави уметник увек оригинатн. Шекспир би био могао написати своје драме, и да није било пре њега Есхидаи СоФокла, али Њутна не можемо ни замислити без његових претеча Еуклида, Кеплера и других (Н. ДанилевскШ, »РоссЈа и Европа,« 1871., стр. 135.). Вас1 јидоз!. аЈсап.

Шта треба читати? — Да би одговорио на питање »шта треба да чита народ? с( , руегш писац В. Осгрогорски тражи да се народу дају за читање само сгшси одличних, најдаровитијих списалаца, само прави уметнички послови, који могу образоватп осећање, машту, укус и разум, те с тога, овако исказује задатак народнога читања: »У школи, као јединој, после цркве, водиљи и моралној ваепитачици простога света, имају места само они уметнички списи, који сјајним талентом, живим сликама.... могу на добро упутити, благу вољу примерима утврдити, па и, најпосле, разумовом светлошћу просветлити човека простога, мало мисаонога. Принудити човека, да поштује самога себе без охолости, да цвни породицу, да се прожме љубављу и жељом добра својој отаџбини, те да буде готов и главу своју положити за њу, да постави смисао свом животу и свом раду.... да разумно употребљава своју доколицу — ето, какав је задатак тзв. уметничког или књижевног читања у народној школи, која у том случају узима на се као неку нрактичну обуку моралности у значењу разумном, хришћанском«. ВЂстн. Евроаи.

Растење школске деце. —Многобројним и тачним мерењем висине школске деце нађено је да деца за годину дана порасту просечно за бсм., и то 4см. у време школско, а 2см. за два месеца школ. одмора. А11д. В. Већгегг.

Производња школских књига у Пруекој. — У Пруској има 68 разних читанака за основне школе, 96 разних буквара и преко 40 врста свезака за рачун. ОезГегг. 8с1ги1до1е.

Одговорни уредние П. П. ЂорђевиИ