Просветни гласник

(554

НАУКА И НАСТАВА

Њему је лаж еве оно, што се у историјп удаљуЈе од његова вачвна мишљепа. „Трудећи се да се бави само о човеку својега добч, Волтер се грдно вара баш о човеку самон. 1 ) У његовој књизи има миого неодређености. То је Фидософија наступџе исгорпје, којп, заборављајући на се на сваком кораку, устуна своје место тако названој историји, али таквој историјп која је непотпупа, сва у анек дотама, пспрекидана, у којој је пуно сатиричних и забавних причпца. ,Кад се онако на све погледа, нпје ништа друго до леп хаос.« (Стр. 268.). Тен, ширећи још више своја посматрања, велп да у васцелој књнжевности XVIII века — личностн разних земаља нису ништа друго до голе апстракцнје, а публика то не увиђа за то, што у ње нема историјског осећања ; јер се претпогтавља да је човек свудаједан исти. 2 ) У "_Е ззаг", као и у делпма Робертсоновим, Жибоновим н другим, има научности, има критнке, пма и тачног нзлагања установа разннх; и.ма свачега, „само нема душе.. . Оно чпме се писац преноси у душу других људп, машта симпатнчна тај дар највише оскудева осамнаестоме веку». (Стр. 260.). •— А та је особина баш најпотребнија историчару. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 НАР0ДН0Ј ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ*) од АДОВАНА Ј (0ШУТИЋА I. Државна и народна просвета. — Слободне сељачке школе. — ЕБихова историја. — Учитељи-самоуди. — Раскол као мотор просветс. — Одношај државе према сељачким школама.— Положен1е 1874. и циркулар барона Николаја. - Рад сдободних сељ. школа и резултати тог рада- — Писменост вод Уралских Козака. — Проденат писмених жена вод православних и код расколника. — Узроди, који изазивају ширење сељачких школа. — Старање »земства* за просвету народну. — Значај слоб. школа сељачких. У хришћанству лежи колевка првих школа у Русијп Док се радило на утврђивању православља, 1 ) Ет. VадиеГ, »1Мх-ћиШете 81ес1е, Е1и<1ез П14ега1геа* стр. 223. Рапб, 1890. ' 2 ) ,1|ез 0 1'1§1пе8 (1е 1а Ргаисе соп1етрогаЈпе" св. I. стр. 218.—9. *) Чланци су ови, више или мање, реФерати из дела А. С. Пругавииа: „Запросн народа и облзанности интеллигенцш в'1. области умственнаго развитјн и просвјлцен!)!«. Москвн 1890.

дпзали су кнежевп званичне школе крај цркава п мапастира, да се у њима преводе свете књпге п да се младићи спремају за духовни сталеж. Ну после на.језде монголске, благотворни тај рад мораде у неколпко престати Московски цареви, као преставиицп државне идеје руске, стадоше трошити сву евоју снагу на то, да узму целокупну државну управу у своје руке, да проведу идеју самодржавља кроз све органе управне, да је улију у све слојеве наро^а. Остваривање те идеје захтевало је много рада, много државничког ума, много жртава п крви. Гордо бојарсгво требало је да се поклони, а црква да послужи смеровима државним. Борба с бојарством достигла је свој врхунац за време Ивана Грозног. Кад стану оцењивати тог страшног цара с те тачке, неће он бпти тако црн, као што сад изгледа. Ако је самодржавље бпло једина Форма, па којојје требало да се оснује сав државни живот Русије: онда ће историја поставити многе жртве, што су пале под руком »опришника", не на рачун зверства Ивановог, већ на рачуи утврђивања идеје самодржавља. Борба с црквом захтевала је мање крви а више политике. Петар Велика учинио јој је крај, укидајућп патријаршпју московску и постављајући на њено место св. Синод. Од тог доба служи црква, као један од најважнијих унутрашњих државних Фактора, ширењу мисли руских царева у најдубље слојеве руског народа. Кад је Русија унутра била мирна, настаде борба с неприЈатељима с поља. Државна идеја и онда се није могла старати за просвету пародну ; руски је сељак морао проливати крв за одбрану отаџбипе п стварање нове, велпке државе. Кад је Петар Велпкн „пробио окно у Јевропу" п збацио с Русије, једним ударцем, азијско рухо, велики реФорматор увидео је, да није доста, ако царевина хоће да стане у ред јевропских држава, подрезати народу дугачке каФтане и дати му по сиољашњости облик просвећеног човека, већ ваља да свака реФорма добије тврђу основу — просвету. Али оцу модерне Русије није требало просвећеног сељака, већ образованог впшег сталежа. Мужик је имао два задатка: да брани крвљу државу и да храни највиши сталеж. Сељак је био тело, а „дворјанство" глава. Он јебио потпуна својина гордог „барства", зависећи од њега у сваком погледу. Господа се нису старала, да га науче мислити, јер су они требади да мисле за њ и место њега. По тој логици дотрајао је мужик, стењући под тешким пгом „крепостног права", сведо 1861. год. Самодржавпа власт, даЈући му слободу грађанску. почела се одмах старатц и да га просвети, и то је ирави почетак државном раду на пољу про-