Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ

Малнеа, наставник I. београдске гимназнје, предлаже и брани". Б1та управо г. В. Малина, наставник I. београдске гимназије, за предавање латинског језпка предлаже и брани, пзнео је он год. 1888. у „Просв. Гласиику/ п то у својим „Предавањима из латпнског језива," односно у својој „Трећој деклинацнји латинских именпца." У критнци на ову трећу деклинацију латинских именица, коју сам ја с натписом: »Каква је латлнска граматика потребна за ниже гимназије?" у 70. књизн в Гласника Сри. Уч. Друштва" публиковао, ја сам гледао, дајошбоље расветлим, шта за предавање латинског језика у нашим гпмназијама г. Малина „иредлаже н браии." А кад изиђе мој одговор иа одговор, што га је г. М. у «Иросветном Гласиику" за год. 1890. наипсао на поменуту моју критику, биће сваком стручиом читаоцу потпуно јаспо, шта г. М. за иредавање латинског јеЈИка „предлаже и брани." Одмах за тим напомиње се у белешци, како „г. др. Ј. Туроман, ироФ. Вел. Школе, основннски метод у предавању латинског језика напада и као неуместан у школској граматици истиче." Није истина, да проФ. Туроман основинскп приицип ,напада н као неуместан у школској граматици нстиче.» Та, начелно иије протпв основинског прннцииа нико, иа ни ироФ. Туроман. Само у томе нису школски људи сложии, колико од тог основииског прииципа или основинске теорије да се унесе у гимназијску наставу, н пада да се унесе. Школскн људп сгарог, традиционалног метода за то су, да се деклинација , и то нарочито треЛа (јер остале четирн израђене су по старом методу, готово и у свима оним лат. граматикама, које су написане но основннској теорији) у првој, едементарној настави из дидактичних обзира не учи но основинској теорији, а школски људи тако званог новог правца за то су, да се већ и у елементарној наставн учи латинска деклпнација по основинској теорији. 'Го је, може се рећи, сва разлика између бранилаца и противннка осиовинске теорнје. Иредавању дакле латинске деклинацнје но овој теорији одмах у ирвом почетку учења језика латинског нротиван је проФ. Туроман, као што је противна и огромиа већина школских људи у Немаца, учијим се гимназнјама најбоље уче стари језици. Ето у томе се састоји све „нападање" проФ. Туромана на основински цринцин у латинској граматици. Посде тога каже нисац белешке ово: „Неће бити с горега, ако у овом нреиорпом нитању саслушамо мишљење Филолошке секцпје проФесорске скупштнне у Бечу (од 3. априла 1890. г.), којаје озбиљно нретресала ово важно питање". 1 ) Доиста неће бити с горега, алн само треба да је то мишљење Филолошке секциЈе проФесорске скунштине у Бечу од 3. априла г. 1890. представљено истинито и верно, а не неистинито, као што је учпњеио од стране г. иисца белешке. Што је ишло на воЈ ) Извештај о иретресу овог нитања у фидодошвој ' секдији проФесорске скуиштине у Бечу (3. анр. 1890. годиие) изашао је у органу средње-шкодских ироФесора аустријских, који се зове Ое^еггегеМесће МШе1зсћи1е, и то у IV. Јаћг§ап§, 2. Не^, р. 230—235. По овом извештају написзо је г. В. Ј—ћ своју бедешку, а таво исто и ја овај свој одговор.

к0в'шжић

деницу писца белешке, то је саопштио; а што ннје ишло, то је прећутао, Ево одмах и доказа за ово моје тврђење. Госп. В. Ј—ћ наставља своју белешку овако: „Дебату о овом предмету отворио је директор Хнмер, који је у одушевљеној беседн на опште одобравање изнео исторнју основииског метода и његову корист у предавању латинскога језика, указујући на лепе успехе оних гимназија, у којима се предрје латински језик по граматикама, израђеним по овом методу. Спомињући правац граматике Голдбахерове, вели, да је протнвницп зону: „сЦе а11е МеЈћоЛе ип1; зргасћшззепзсћаШкћег Уегћгашип§," п додаје: „Јсћ §'еће инћес1епкНсћ ги, с1а88 с1ег, \ге1сћег 111 с1ег уон с1еп Се§пеги аиррогпегкеи \Уе18е ии!;егг1сћ1е1-, иЈсМ ниг 1исћ1з аизпсћ!;е1;, зопДегп 80<>'аг <1еп Ва1;е1и-1Јп1;егг1сћ1; зсћасИ§'1;. Аћег ш сНезег \Уе18е шп11исћ1 ип1еггГсћ1;е1. Вазз 1)еј сНезег пеиеи МеЉос1е <Не 2аћ1 с1ег Аикпаћшеи е1ие зећг к1е1пе §е\УОгс1еп 181, шиззеи 8е11)81 сНе ве§пег 2и§ећеп иПс! ЈезћаЊ ћаћеп аисћ 81е јеМ сНе Аизиаћтеи шодћсћз! епИеги!. \\"е1сћег Ме4ћос1е тизз шаи с1епп с!ег Уогхи§ §ећеи, <1ег \\Јз8еп8сћа1'Шсћеп оЈег с1ег гејп тесћашзсћеп ? Е1пће1Шсћке1(; с1ег Ме1ћос1е 181; апхиз1гећеп, сНе Г1'1е»е с1е» јисНсЈбзеи ве^асМтззез ћа! (1еп Уог/и§[ уог с1ет ћ1озз шесћап18сћеп. Аиз <1ег §е8с1псћШсћепВе(;гасћ1ип§ ћа1 мјсћ ппг ег»ећеп, с1а88 81сћ <Не пеие Шсћћп1§ егз! 81сћеген ВоЈеп ег\\ т огћеи ћа!, зеМет шап сНе Еогс1епш§еи с1ег 8сћи1е тП с1ет тззепзсћаИНсћеп Ег§ећп18 П1 Етк1ап»- »ећгасћ! ћа1," За што г. писац белешке и даље не наставп навођење Химерових речи? Та навео је истом, може се рећи, десети део из говора његовог, а поучпе су и осталих девет десетина. За шго не наведе и оне речи Химерове, што непосредпо долазе иза горњпх завршнпх речн, за што не наведе ове речи: „Ја, 1сћ §1аиће, с!азз сНезе пеие Ме1ћос1е уоп Јег а11еп посћ шећг ићегпећшеп капи. Мегк-Уегзе кбипеп ћ1е1ћеп ће1ш Е1ешеп1аг-1Јп(;егпсћ1;е." За тнм да заинтамо г. писца белешке : шта га је нобуднло, те није споменуо и ове речи Химероие: „Ше Ег1'о1§е, сНе тИ с1ег §песШзсћеп СггаштаИк еггЈеН; \уогс1еп \уаген, 1'ћћг1,еп сНе 8сћи1таппег с1агаи1', сНезеЊе МекћоДе аи1' сНе 1а1е1шзсће ги ићег1;га§'еп, шк12№аг №аг ез е1п сез1 ;егге1сћјзсћег 8сћи1шаии, с1ег гиегз! <1еп Уегзисћ №а§1е: А. УапгсеТс тН зешег 1а1е11пзсћеп СгашшаИк 1'иг ХШег§утиа81еи, Ггад, 1858. 1)ег Уегзиск тгзздШсМе аЂег. Касћ Уап1сек уегзисМеп ез с1еи18сће 8сћи1таппег, тег§1. Гбћ1. — ^ећеи Шегапзсћеи Уегзисћеп 1'ећ11е е8 шсћ! ап ргакИзсћеп, 80 Ша1 сНез МК(;е с1ег зесћ21§ег Јаћге К. 8с1пшсН ћеш ПМегг1сћ1е, \уаг аћег гпсћ! /и1'г1ес1еп. Уашсек 1га1посћ епппа1 аи!' (1873), тепег оћпе Ег{о1д." И ово да споменем овде. Кад је председник Филолошке секције днректор Ф. Сламечка иозвао Химера «]'п 1г§епс1 етег Тћезе зешет \Уиизсће АизсПиск т §ећеп," одговорно је овај нзмеђу осталог п ово: „Еше ћезИппМе Тћезе 1'огтиНеге 1сћ шсћ!, 11пг 181; ез (1агиш хи Шип, сНе 8асће апуегец! т ћаћеп. \Уи- кбпиеп ћбсћзШпз сопзЂаИегеп, с1азз )У1Г 1'иг е1ие тазвгде Негапзгећипд с1ег зодепаппГеп