Просветни гласник

школски

двтохшс

о писцу чланка. — Репродукдија код куће прочитано1' чланка. — Меморисање згодних ирозаичннх и поетских чланака. — Меморисање остављено на вољу и обавезно меморисање. — Белешке о стварима Фврмалне природе. — Белешке по диктовању наставника и самосталне ученичке белешке. Кратке пли дуге белешке. Библкотека за млађе разреде. Један од најважнпјих ресултата овпх дискуспја о пастави матерњег јсзика био је тај, што је проФесорски савет дошао до уверења, да се без ваљане библиотеке за илађе р?зреде н без самосталног ученпчког рада и читања—никакав озбиљан успех не само из матерњег језика, већ ни пз других наука иостпћи не мсже. С тога је прсФесорскп савет одлучио, и ову одлуку г. минисгар одобрио: да се у крагујеиачкој гимназији оснује библистека за пнже разреде гимназије. Књнге за ову бнблиотеку набављају се: 1.) поклопом у књигама; 2.) поклоном у новцу. Од како је ова биб шотека установљена, нема ни пуна четири месеца, а она већ броји око две стотине веома одабраппх и за млађе ученпке веома нодесннх књига. Веома су велику услугу учинилп овој библнотеци наставннци и ученнци I. београдске гимназнје, прнликом сеог доласка у Крагујевац 25. апрпла оие 10дпне, давши цео приход од коицерта, што су га тога дана у вече прпредили у Крагујевцу — нрнход, који пзноси 215,20 дин., — за набавку књига за ову бнблиогеку. Излет. И ове, као и прошле године, нредузЈТ је с учеиицима виших разреда ове гнмназије излет и то: 19., 20., 21. и 22. маја. Овај и^лет учињен је па. Суву Планииу. У излегу учествовали су: директор с 12 паставника и 42 ученика. Задатакјебио овоме излету: да ученици виде питому моравску долину; да у исти мах виде сва знатнија историјска места, којих је на томе путу небројено много; да виде знаменити град Ниш, ту тековипу нашу новијих дана; да виде уједно знаменнту Ћеле-Кулу. Задатак је овоме нзлету, даље, био тај, да ученици п у природи виде оне ствари, о којпмасу у Јестаствеппци или ГеограФији у школи учнли и слушали; задатак, најзад, био је и тај, да се ученици путовањем освеже и да се пешач.ћи и сносећп путнпчке тегобе, зарана нзвежбају и спреме, да у иотоњем свом животу могу мушки пздржавати све неприлике и тегобе, без кејпх се живот нн замислити не може. До Ниша и Бање пуговало се железницом. Од Бање до Суве Планине путовали су и наставници и ученици пешке. На Суву Плаиину изашли просветни гдасник 1892.

су скоро сви ученнцп н 4 наставника. Највећа висина, до које се већи број ученика попео, износи преко 1400 метара над морском површином. На Сувој Планини били су 21. маја, и тог истог даиа вратили су се пешке у Бању, издржавшн тога дана пешачење од нуних 10 часова; из Бање дошли су тог истог дана железвицом у Ниш на преноћиште, одакле су се сутра дан јутрењпм влаком кренули натраг у Крагујевац. За цело време путовања влад гње и нонашање свих ученика заслужује најлепшу хвнлу. На путу се није нико разболео, нити се ма каква неприлпка десила. Подвозне карте на железници, по одобрењу г, минпстра грађевина, добили су и наставници и ученици за У 4 нрописане цене; тринаесторици сиромашних ученика дате су подвозне карте са свим бесплатно. Трошак око овог излета водили су сами ученпци. За девегорпцу сиромашнпх ученика плаћен је трошак новцем, што је добивен на концерту овдашње певачке дружнне, приређеиом у корист овога излета. Цео трошак за једног ученика око овог излета нзноси 9'20 динара. Гимназиска зграда. У почетку ове школске годпне уклоњен је највећи недостатав, што га је ова зграда имала. Ходници на доњем боју, који су пређе због рђавог цементованог пода били исиуње1ш облацима пешчане прашине, сад су постављени цементсћим плочицама. Посде ове оправке крагујевачка гимназијска зграда, сме се слободно рећи, иде не само међу нојвеће и најленше, већ п са хигијенског гледишта међу најбоље зграде школске у читавој земљи. 6. јула 1891. год. У Крагујевцу. Директор крагујевач*е гимна8ије, М. Давидовић.

НИШКА ГИМНАЗИЈА Извештај за школску годину 1890.—91. У почетку године уписало се: у I. разреду 128, у II. 69, у III 56, у IV. 89, у V. 54, у VI. 28, и у VII. 9 ученика. Свега се уаисало у свих седам разреда 378 ученика. Међу овима било је женскиња по разредима: у I. 35, у II. 16, у III. 9, у IV. 5, у V, 2, и у VI. и VII. по 1, свега учсница 69.