Просветни гласник

13*

ШКОЛС к И ЛЕТОПИС

мачког 3'83, јј З латинског и Физиве 3*60, из филосоФСке иропедевтике 3'БО, из нсторије српске књпжевности, алгебре и геометрије 8-40, и из франг(,ускога језика 3.25. Лако је опазити, да је успех све бољи, што је у разреду мање ђака, и што се дуже у овој школи уче. То ће јамачно бити општп појави. Ну ја ћу се у опште уздржати од тумачења онога, што казују бројеви. То не бл био лосао једнога нзвештаја, него студије, при којој треба и поређења, за што ја вемам грађе. Још ћу поменути, да је општи усаех у школи 3*26. Не ваља сметати с ума, д а Ке се овај усаех ирилично аоиети, док се изврше поиовпи испити. Сад овако стоји, како сам навео. * * * По првој мојој замисли треба ова,едаје крај моме извештају, који ће бити потпун, кад се буду могли извести бројни подапи потпуни. Али бнћу слободан да овде изложим још две три своје мисли, које се односе на школски напредак. Кад сам прегледао ресултат рада у школи, којој сам старешина, поставио сам себи питање: да лп би се могло впше урадиги прн овим приликама и да ли би се како год могао постпћп бољи успех? Пропепивши озбиљно прплнке, како месне, које су сметња овој само школи, тако и опште, које су заједничке за све наше школе, уверења сам, да се тешко могло много впше урадитп. Мстом с изменом неких општнх прплика, које је могућно предругојачити, може се и успех иобољшати. Сваки школски човек зна пуно сметња напредовању, али ја ћу поменути две, које се могу отклонити. Знам да није популарна једиа мисао, коју ћу овде нстаћи, али је, врло сам уверен, преко потребно да је отворено изнесем. Дошао сам, на пме, до уверења, да су женска деца у гамназији врло озбиљна сметња за напредак. И ако закон зна само за ученике у гимназији, све су нам гимназпје пуне и учшица. Једном административном наредбом уведено је, да се на „капији истока" уче и мушка и женска деца заједно у средњим школама, док су у основној одвојена! Тегобе, које у почетку долазе од овога састављања и нису велике и брзо се са-

владају, али има друга једна појава, која се врло опажа. У нас у опште, рекао бих, опажа се тежња да деца хоће да прескачу дечачко доба и да брже боље постану младићи, људи. Ову појапу јако помаже присуство девојчица у средњим школама. Чим се опет деца стану градити пре времена младићи а ови људи, нема по готову ништа од њихова рада у школи. Међу тим треба настојавати, да се што јачи проценат примљених ђака правнлно прошколује, те да заокругли своје образовање тиме, што би свршили средњу школу. Осим тога, каку ће корист имати ово мало државе и овај раскомадани народ, ако и женскињу да мушко образовање-? Да ли ће се на овај начин доћи до разумнијих домаћица и спремнијих матера? — Не само да сумњам, већ противно мпслнм. — Овако радећи, ми просто у женскињу спремамо конкуренте мушкима. Ком ли онда остављамо послове домаћица и матера? Све ми се чипи, да ми расипамо снагу народну, радећи па овај начин. За женскиње женске школе дајмо ! За обе је стране штетно, да се заједно уче.

Друга је, такође озбиљна, сметња, бољем напретку у томе, што може бити велика разлика у годинама и између ђака једног истог разреда. Наш закон о устројству гимназија може се тумачити и тако, да ђак не сме бити старији од 15 годииа, кад ступа у гимназију, а да носле сваки разред може учити по две године, те се може десити, да у трећем разреду седи дете у 13-ој уз момка у 21. годпни. Треба се само још сетити, да су ови ђаци у годинама обпчно сиротиња, која код куће има друштво у слугама и слушкињама, па није потребно да све инлажем, за што сам врло противан ђацпма у годинама. По мом мишљењу ђак, који улази у гимназију, не би требало да је старији од 13 година. Даље би се имало пазити, да ни један не буде старији од 21 године, кад полаже испит зрелости. 16. јула 1891. год. у Нишу. Директор нишке гимназије, М. Марковић,