Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

жнти раздпка у жнвоту, развитку и здрављу два човека, којима је од шесте годиие до краја живота писаве било главно занимање у животу, па да је један ОД њих °А почетка до краја писао усправпо, а другп положено, разлчка би нас ова н сувише изненадила. Кад се ова поставка пренесе на масу омладине која се школује, онда се јасно види колико важност овога питања постаје озбиљна. Сем овах чисто хигијенских разлога, који иду у прилог усправиоме писању, чма н других, тако исто јакпх и важних. Пре свега, усправно је писање природније од положенога. Оно је п за око лепше, и лакше га је нзучитп но положено. По ономе историјском начелу, које треба да влада у свакој настави, уснравно пнсање долази пре положеиога. Прво писање људско, било је, без сумње, усправно а не положено, и тек се доципје изоначило у положено. Остављајући на страну даље набрајање разлога о корнсности усправнога писања, напомиње Вам се овде поново, да се оно заводи сада први пут у нас, као оглед у неквм првим разредпма мушких основних школа, у којима рзде наставниди, за које се претпоставља да ће свом збиљом ову ствар прихватити и покушати да је доследно до краја изведу. Међу ове нрве разреде долази и I. р. поверене Вам школе, у коме ради г. (име наставниково),

Ви ћете му све ово саопштити и препоручити му, да одмах с ученицима отпочне усправно писање. Он ће постунпо али доследно настојавати, да усправно писање изведе до краја п савршенства, пазећи добро на све наномене у овоме упуству и на друге прилике, које оа сам буде опазио. Он ће водитп тачну белешку о успеху, који његовп ученици буду постигди у току ове школске године, бележећи увек ирд томе све оно што је по његову мишљењу од вредности и до чега би он сам дошао својим искуством и проматрањем. Ио свршетку школске годпне скупићете све прописе I. р. и посдаћете их министарству просвете на увнђај, с извештајем дотичнога наставника, у коме ће он назначити све што има од вредности да се каже о овоме писању. Ако бп Вам што год у овоме упуству било нејасно, или, ако бн Вам требало још каквог објашњења, Ви се можете тога ради обратити министарству просвете. ПВр. 407. 15. јануара 1892. год. у Веограду. Застуиник министра аросвете и црквених иослова, министар иностраних дела, ЈА. ј^Р. јаОРЂЕВИЂ, С. р.

РАДЊА Г1АВН0ГА ПР00ВЕТН0Г САВЕТА.

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА. ВАНРЕДНИ 499-ти САСТАНАК 80. новембра 1891. г., у Бсограду. Били су: иотиредседнин, Пера П. Ђорђевић; редовни чланови : Љуб. Ковачевић ; ванредни чланови: Ђ. Сханојевић, Св. Никетић, С. Антоновић, Љуб. Јовановић и Ник. Стевановић. I. На овоме ванредноме састанку занимао се Савет претресањем и утврђивањем сталнога програма за латински језик у гимназијама. Као стручни реФеренти бпли су: г.г. др. Јован Туроман и Мита Живковпћ. Пошто је отворена седница, г. др. Туроман тражио је објашњења о томе: може ли се дебатовати о броју часова, који је дат датинском језику 1! 0 Р аси ореду његовом на поједине разреде. Г. потпредседшш објаснпо је г. д-ру Туромаву, да се по мипистарекоме ппсму, којим су Са-

1 вету упућенп програми на претрес и оцепу, има сматратп овај програм, који Савет прегдеда н утврђује, као основа саветскоме раду. Према овоме не ј би требало сада на првоме месту истицати пптање о броју часова за датински језик и о његову размештају по појединпм разредпма. Г. др. Туроман, примајући к знању ово објашњење, предлаже : да се поред програма из латинскога језика за садашње гимиазпје, изради програм за уређење једне чисто класнчне гимназије, и да се умоли г. министар нросвете и црквених послова, да установи једну оваку гимназију у Србији, како бисемогди поредити ресултати постпгнутог успеха у овакој гимназијн с уснесима у гимназијама, какве су сада. Г. Љубомир Јовановић, у подужем свом говору, констатује знатан напредак из датинскогјезика код садашњнх ученика у гимназијама, ирема успеху, којн је пређе постизаван. Сматрајући овај језик као веома важан у средњо-шкодској настави, п знајућн да су при изучавању његовом погдавите 11*