Просветни гласник

НАТРИЈАРАХ ЈЕВГИМИЈЕ И ЊЕГОВИ УЧЕНИЦИ

109

први одељак иду дела, која се тичу обреда црквених — литургијска радња; у други иду дела, у којима се износе животи народних светаца и светитељака и похвална слава виђенијим представницима цркзеним; у трећи би ишла дела, у којима су постављана правила о правопису и писању књига на гснову којих су Јевтимије и његови учоници приступили најважнијем послу ове књижевности — исправљању текстова св. књига и поређењу њихову с аутентичним текстовима грчким. До данас познатих дела Јевтимијевих имамо свега 1 8 на броју, и већина их иде у други одељак, који нам је с тога и најпознатији, а за њим долази други одељак, у који је, тек наших дана, трудом Полихронија Сирку, унето више светлости. Најнепознатији нам је трећи и најважнији одељак Јевтимијева рада, из којега нам се није очувало ни једно дело, те је и оправдана сумња, да их је било. Све што о овој врсти Јевтимијева рада знамо, знамо по записима, који су нам се о њему сачували у рукописвма из краја XIV., XV., XVI. и XVII. века, јер се у њима врло често с хсалом помињу књиге «Добра извода трновскога." Каква су пак правила —- а њих је свакојако морало бити — по којима су писане те књиге и на основу којих се вршило исправљање старословенских текстова, то нам није познато, јер нам о томе није сачувано ни једно дело. Тек помоћу дела о иравопису, које писа Јевтимијев ученик, Константин философ , у стању смо, посреднимпутем, дознати бар главна начела Јевтимијева о правопису и исправљању текстова. Нашега се списа тиче поглавито ова врста рада Јевтимијева; по њој је он знатан за правац, што га нашој књижевности у XV. веку даде његов ученнк, Константип Философ , који његова начела и тежње донесе собом у Србију, те их, потпомогнут деспотом Стеваном, поче и остваривати. На љој ћемо се. дакле, поглавито и забавити, а прве две групе прегледаћемо више библиографски, ради иотпунијега прегледа, како би нам целокупна слика његова била јаснија. Ирегледајући библиотеке свето-горске, петроградске, московске, соловецку и др., г. Нолихроније Сирку. доценат петроградск. университета, успео је пронаћи рукописе, у којима су сачувани текстови литургијскихдела Јевтимијевих. Ценећи њихову важност ПРООВЕТНИ ГЈАСНИЖ 1892.

за карактеристику духовног стања и религиозних прилика онога доба, он их је прикупио, проучио и критички издао у облику, у коме су и писана била, разуме се, колико су му и како то допуштали ресултати досадањих испитивања. Старао се да сваком тексту пронађе грчки извор, јер су сва ова дела Јевтимијева грчкога порекла, управо преводи с грчкога; описао је детаљно рукописе, у којима су ови текстови нађени, и т. д. У овај су зборник ушле ове литургијске радње Јевтимијеве: ЗограФСки свитак, Служабник патријарха Јевтимија, Соловецки служабник, Прилогслужабнику, ЕсФигменски служабник, Зборник радова патријарха Филотеја, Молитве патријарха Филотеја, Зборник Академије Наука, Литургија св. Јакова и Литургија св. Петра. Издање ових дела има за нас важности само у толико, што нам она могу нослужити за тачније проучавање Јевтимијевих правила о правопису и исправљању књига, пружајући нам обилат материјал за такву студију, јер је ово издање посао човека, овоме послу вична и дорасла. Садржином је много знатнија друга група рада Јевтимијева. И ако није мож'да пронађено и објављено до данас све, чиме је Јевтимије обогатио сувремену му литературу бугарску, — ипак је и ово, што је познато, довољно, да се обележи значај ове врсте његова рада и да се ухвате важније црте. којима се она одликује. Већи део ових списа Јевтимијевих познат нам је по једном Минеју или Панегирику, који је преписао познати наш књижевник из друге половине XV. века, Владислав Граматик у манастиру св. Богородице «иже вт> подкрилш ЧернБ1е Горн вђ пред^л-ћ жеглиговецкомЂ, вт. лбто 1479." По садржини наликује овај зборник руским макаријевским четиминејима; у њ су уписани животи српских и бугарских светаца и похвална слова празнична. Од житија бугарских светитеља ова су четири Јевтимијева: 1 . Живот Јована Рилспог , издао га Ст. Новаковић у «Гласннку Срп. Уч. Др." XXII., по рукопису српске рецензије који се чува у Београдск. Нар. Библиотеци, с добрим литерарним уводом. Краћа редакција овога дела издана је пок. ГиљФердингом у VIII. т. Изв г ћст1Н П-ог од. Академ. Наука. Ово је дело и штампано, први пут у Кијеву 1671., а 15