Просветни гласник

112

НАУКА И

валЂ и до ннн г & обретаетЂ се вђ рукописннхђ книги гшсан1е его (Ев^имта) при Јоанна снна Асћнова, после 6 нлђ и ходатаиствомЂ и настоашемЂ его много монастнри зградилг цар ЈоаннЂ вђ Болгарш, по различннхЂ м&ста и по пустнни, онђ вђ т1а манастнри поставлнлЂ и монаси много и предавалЂ имт. чинћ и уставг монашески и много умножилђ словославГе Божје на многа м^ћста по вса Болгарјд и бнлг на велика полза Болгарскому своему роду, лкоже и учителв его. м ') Као што се из свега види, изгледа да је Јевтимије израдио некаква граматичка правила која су нам, на жалост, до данас непозната, те их тек посредним путем, преко Константина, можемо донекле уиознати. Ова правила као да су имала законску силу; строгој су казни били подложени они, који би се усудили радити противу правила патријарха Јевтимија. Константин казује да је забрањено било ((Нев^ждамв еже не писати божвствнаа писаша вђ ГрЂцћхБ же и ТрновЗз и даже вб св. Гор& сђ сими повел^ћнБно естБ бнло, кшо иже СЂборно невЂзв^ћстигБ свое писан1е пишеи или патриархоу им митрополитоу или арвхиманБдритоу или ешскопоу или 1гоуменоу или книхб таковаго чина, да в г ћждами расвсоудивше не красотоу оур%зан!а нб плодб с^аша, аце оубо достоинб сн благословен^е <б сего пригети, аште ли ни то да не растлетБ се писаша дрБзновл№н1емБ его и вЂзбран г &етБ се ." 2 ј РеФорма је ова била изведена прво у Трнову, па се одатле распрострла на све стране, као што се види из ових речи Константинових: „ТрЂновБСтш сш вец вђ ТрЂнов^ прЂв ^е исправише, и тако безБ вБсакаго троуда ирослоу се по вђс^хб оннхб странахв м , 3 ) па оста у наслеђе и новом поколењу, јер, и ако је држава бугарска пропала, просв^цамтв се окрБСтш царЈе же и землш. Од Бугара, дакле, после пропасти државне им самосталности, пређе та реФорма с емиграцијом учених Бугара и у Србију. Ради ових својих трудова Јевтимије је иотпуно заслужио похвалу, којом га уздиже одушевљени Цамблак: (( Коликимђ похваламЂ се достоино, рвци ми, коликимђ честемЂ, ') По иадању Лонгинова, стр. 71. Дитат у иредњем деду 11од. Сирку. 2 ј Конст. Фид., ор. С1(.о, стр. '23 -24. 3 ) М. ЉИет, 31.

коликомђ взданиомЂ, не кђ богоначертанннимђ ли онемЂ глаголго скрижалемЂ на нихђ же божественннА воли взобрасисд законоположение." 1 ) Као и Бугари, тако исто и ми дугујемо захвалност овоме знатном књижевнику из XIV. века. Утицајем његових ученика који добегоше у Србију, оживи наша књижевност XV. века и поче се развијати правцем, којим је упути најзнатнији међу њима Константин Философ . Међу тим ово још не значи, да реФорма Јевтимијева није и раније продрла код Срба. Да је овој реФорми било код нас трага и пре доласка Константинова, сведочи нам мало час поменути запис на Триоду синајском, Колико у овоме мишљењу има истине, може нам у неколико потврдити и Цамблак, који на једном месту у своме Похвалном слову овако карактерише рад Јевтимијев : «Не такможе болгарскихЂ родо†множества еже по апостолвскомоу жребпо своа имАше, но и сћвернал вса и до океАна и зааадна,& до Илирика мужа доброддтвлт иривлачааху са изднлече и аце точш того видатђ , велико иршбр^ћгеше вм^ћнАгоце, а еже и словесемЂ сподобити сд Авлено спасение судмде, ихЂже усердие Христо†подражателв и по^нваше кђ себе и напаАше вђ снтостб благочестиА пивомђ, и тако окз убо тЂмг, они же своимЂ отечг>ствомг учителе бјкхоу о благочестит Па се, после овога, одушевљен пита: а Котори бо ј\зшк %, болгарскому согласенЂ в'ђ>данип), тогова/к сиисашА не ири/кт^, тогова учени!\, тогови руки, труди и иотиР^ 2 ) У овим је речима Цамблаковим уједно и сведоџба, да је Јевтимије имао читаву своју школу; из ње су изашли многи учени људи, који су с успехом радили на књижевном пољу. Из круга су Јевтимијева нзашли, да поменемо само најзнатније, видински владика Јоасаф, који је по Јиречку, иисао после 1393. год. живот св. Филотеје трновске ; Владислав Граматик, познати преписивач, о којем ћемо опширније говорити; монах Теодосије, којије такође писао нека житија; Григорије Цамблак, познат својим књижевним радом и Србима, и Бугарима и Русима. Јевтимијев је друг митроиолит Кииријан познат са свога књижевног рада у Русији. После пропасти Бугарске растури се и ова школа Јевтимијева. Ученици и след') Григор. Цамбдак, ор. сИо, 271. 2 ) Григор. Цамблак, ор. сНо, стр. 279—280.