Просветни гласник

116

НЛУКА И НАСТАВА

у доба младићско. Ум његов бавио се религиозним ситничарским и детињским нроблемима. Умни живот средњега века огледао се у философији његовој. Систем тадање ФилосоФије то је позната сколастичка филосоФија. „Колико је година и какву је хаљину имао св арханге 1 Гаврил, кад је благовестио Богородици." «Кад би миш загризао од св. хлеба причешћа, да ли би и он тиме примио тело Христово ? Шта би било у том случају ? " (< Којим језиком говоре анђели. )> То су били проблеми схоластичке ФилосоФије'). Тек у позније доба и проблеми постају озбиљнији. Али човечанство није могло остати у том умном мраку. Први покрет дошао је са стране. Ниједан народ не може се похвалити својом спонтаном културом, да је она његов ориђиналан прпдукат без туђих примеса. Па тако је било и с јевропским друштвом. С југа Италите иЈДш

Т „,11,,, II ' Х1ГЈ.1С ШИРИО се по Јевропн_Јмд Гу ^ цај тадањег најо . разова^ народа — Мавара. Далеко би "^Јдвело, ако би се упустили у детаљност тога утицаја. Док се у Јевропи живело патријархалним животом, дотле је богато развијена маварска цивилизација нудила све своје услуге углађеноме животу. Док су у Јевроии краљеви живели у бедним кућерцима без баџа и прозора, дотле су богата архитектоника, мозаик и остали производи уметности красили величанствене палате калиФа 2 ). Док се јевропски свет кљукао најглупљим празноверицама, дотле су Маври у Шпанији радили на математици, модицини итд. Аверое у XII. веку кометарисао је Аристотела, Ал-Маимон, Албатегни и АбулФеда и др. одређивали су еклиптику, БенМуса решавао квадратне једначине итд. Природно је да је маварска цивилизација морала Јтицати на патријархално друштво јевропско. Најживљи утицај био је на јужни део Француске, као најближу земљу и на јужну Италију, где су они владали све до освојења норманског. Утицајем њиховим постали су први университети у Јевропи. У Салерму још пре норманске инвазије постојаше велика школа, а тако исто у Бари и у Таренту. Утицајем Арапа и Јевреја постојао је университет у Монпеље-у. Прво ') Кодб, етр. 261. 2 ) Дрепер II., Гл. XVI.

познавање Аристотела потекло је из арапских превода. Прованса до албигенског рата беше најобразованији крај Јевропе, јер беше најближа маварској цивилизацији. Разуме се да овај умни утицај Арапа није остао без последица. Упознавши се с маварском науком и преко арапског превода с Аристотелом, схоластичка ФилосоФија покушава да измири догму с философијом . Зар ово није први почетак скепсе? Зар истине рели- гиозне нису довољно по себи јаке, но траже потпору ФилосоФије ? Црква је ревносно помагала овај правац ФилосоФије, који се најпосле расплинуо у Фразеолошку дијалектику. Она је постала — апс11а Тћео^^јае. Полет јевропскога духа почиње у XII. в. под утицајем Мавара и Јевреја. Најчувенији лекари беху Јевреји из Шпаније. Они се растурише по Јеврони, докле им је религиозна толеранција допуштала. Неки од њих беху лични лекари пашЗн^ По угледу на маварске университете почеше се " Т «поопи. Најстарији је у Салерму ; Иетар Абелар пго^стави темељ париском университету. А на скоро никоше и ови стари и чувени университети : у Монпељеју — 1289. г.; у Бо! љоњи — 1158. г.; — у Неапољу 1224. г.; у Падови — 1228. г.; Риму 1245. г.; ОксФорду — почетком XIII. в. ; Кембриџу 1257.; Валенсији — 1209. г.; Самаманци 1250.; Лисабону — 1290. г., и т. д. Утицајем маварске цивилизације покренуо се дух јевропскога друштва из оног летаргичног свог сгања. Томе- утицају маварском придружио се и ренесанс у XIV. и XV. в. Када су Турци почели стешњавати Византију и када паде Солун, а за тим и Цариград, многи учени Грци потражише заштите на слободном земљишту Италије. Ту су донели собом и студију класичне литературе. Студије класика отворише нов умни хоризонат. Ренесанс захвати и неколико папа, као Николу V., Јулија II. и Лава X. Утицај маварске културе. ренесанса, као и у опште развијенији друштвени живот по градовима, помогли су наглом развитку духа. Где је дух човечји хтео да испитује, сумња, ту је стајао аукторитет догмата религиозних, који је пречио сваку слободу кретања. Природно је било да се морало прво ударити на религију. Скепса се родила. Она се не задовољава вером, она хоће да зна право стање ствари, тражи