Просветни гласник

РАДЊА Г.1А0Н0ГЛ

мора кристалисати у неограниченом простору, јер ако би кристадисада у каквом ограниченом простору, добиће облик тога простора/' Ово је доиста неограничено речено. На В. стр. В. III. таб. читамо: „да калцијум карбонат кристалише из ладног раствора као кречник у облику хексагонадне системе « Писац никако не нрави разлику између минерала и стене — калцита и кречнпка, што показује и сам опис „калцита или кречног камепа" (в. 3. и 4. стр. X. таб.), где се између осталога налази н ово: „Калцит се унотребљује за зидање, патосање улица, печење креча и т. д." На стр. 4. таб. IV. писац цепљивост овако деФонише : „Крпсталисани минерали инају ту особину да ударепи или стругани у једном, два или више праваца распадају се на шше дедова с равним п глатким површипама. Ова се особина зове цепљивост." Овде све друго на страну, ади да се минерали „стругани у једном, два илп више праваца, распадају на више делова с равним и глатким новршинама" — јасно показује да г. писац није много водпо рачуна шта ће написати. Исто важи за деФиницију метала и металоида, јер (на стр. 1. н 2. VI. таб.) вели: ,.Неметали су обичио гасовита, ређе течна а најређе чврста тела.... Метади су обично чврста а ретко течна тела, ненрозрачни су, имају метални сјај, добро спроводе топлоту и електрицптет, загрејани омекну и могу се ковати." Од металонда гасовити су: воденик, хлор, кисеоник, азог, течан само бром, а остали су чврстц. Исто тако за метале не сме се казати: обично чврети, ношто су сви, сем живе, чврсти. Говорећи о преламању светлости код минерала, г. писац каже : „да се просто преламање виђа само у кристалима тесералне системе. Али мпоги који кристалишу по другим системама, нмају ту особину да светле зраке цепају на двоје, т. ј. ако кроз њих гледамо предмете, видећемо их удвојене, па с тога и кажемо да имају двогубо преламање. Многи минерали који имају двогубо преламање губе ту особину у једноме плн два дравца п ти се правци зову осовине двогубог иреламања * (V. таб., стр. 3. и 4.). — Просто преламање не опажа се само у кристада тесералне системе, већ и код свију аморфннх, а што се тиче двојног преламања, не сме се рећи : да га имају многи, већ сви. У први мах веровали смо да је ова, врло груба, погрешка дошла. од пишчеве навике да употребљава речи: „многи", „обично", „често" и т. д., међу тим он јој остаје свуда досдедан. Тако, на 3. стр. X. таб., оппсујући калцит, каже: „да има једногубо преламање, али

САВЕТА

једна врста кречника, тако звани исландски кречник има двогубо преламање." У минерограФпји, при опису појединихминералних специја, наћи ћемо: „иаходи се (кухињска со) кристалисана у хексаедру, но често се находи и аиорФна н то : у зрнастом, љуспастом и влакнастом облику" (таб. IX.), или: „ако је кречник ситнозрнаст да цзгледа да је кристадисан и боје је беле, зове се бели мермер" (габ. X.). Овако н даље пише у сдичним приликама. Сам г. писац није на чисто с тим : шта је крпсталисано, шта крисгаласто а шта опет аморфно ? У овим придикама грепш и у томе, што говори о облику аморфних минерала. На стр. 4. таб. IV. читамо : „да су пљосни, које су постале цепањем минерала скоро увек параледне с пљоснима кристалног облика.« — Да „пљосни, што су постале цепањем минерлла" могу бпти „параледне с пљосннма кристалног облика" — стоји ; али да су «скоро увек иаралелне" — то не стоји. У почетку своје минералогије ппсац каже: „Наука о минерадпма дели се на Оритогнозију плп Минералогију у ужем смнслу и Геологију Није, иаљда, Оритогнозија већ Ориктогнозија, сем тога ие разумемо из каквпх разлога деди науку о минералнма у најопштијем смислу (где он обухвата и стене) на минералогију и геологпју ? Према пншчевој одредби излази : да је провидно оно штоје нрозрачно и обратно (таб. VI). Доиста смешна погрешка, коју бисмо радо сматради као омашку пера, да пнсац, и у другим приликама, не остаје консеквентан овакој одредби провидног и прозрачног. Тако н. пр. за њега је дијамант прозрачан а мдечни кварц провндан, као што су провидни халкантит, гадица (1X4) и т. д. Опал је овако описат (3. стр. XIII. таб.) : „находи се само у псеудоморфози других минерада ; обично је аморфан у разним облпцима." Три реда — три погрешке; више их није ни могло бнти! По методи што писац излаже, небисмо били никад у стању да разлпкујемо метеорско од телурског гвожђа. „Ако би комад гвожђа углачали, онда се на његовој ^површини впђају разне шаре, које се зову Видманштетове фигуре " (стр. 4. VII. таб.). Видмаиштетове Фигуре јавиће се тек онда, пошто се полирани комад метеор. гвожђа прелије каквом разблаженом киселином. Код прелома (стр. 4. таб. IV.) стоји: „пљосни које постају ломљењем минерада« и т. д. Овде може бити говора само о површинама, аникако о пљоснима. На страни првој XV. таб. писац описује илагиоклас као једну нарочиту минералну Феду, издвајајући, одмах иза њега, лабрадор.