Просветни гласник

2

ОСНОВИ морллл

сетили, да има ваздан сиромаха, који немају ни онога, што им је најпотребније, а ви имате свега, и уз то још и новаца, с којим не знате шта да чините, — ви сте одмах увидели да пре ваља коме да помогнете њиме, но што бисте себи шкодили (а то бисте учинили, да сте купили шећера). Премишљали сте и дошли до одлуке — новац је добио просјак. Е лепо, али ви нисте морали то учинити, као што камен мора пасти кад га пустимо, или као што сунце мора ићи од истока до запада; ви сте то учинили слободно, и вн сте могли то и не учинити. Разумете ли сад шта је то слобода ? Запамтите: Од свију створова што су на земљи једини \овек им& дужности. Он их не би могао имати, к.^д не би био госаодар својих дела. Битислободан злачи радити на један начин , зна]уКи да смо могли радиги и на начин противан. Вежбааа. 1. Шта је то бити слободан ? — Да ли се реч слободан не упогребљава у двојаком смислу ? 2. У ком смислу се употребљава та реч, кад се каже : човек је слободан, и кад не би био слободан, не би имао ни дужности ? 3. Набројте ми догађаје, који се не могу друкчије догодити но што се догађају ? 4. Набројте ми неколико примера сдободне радње. 5. Шта је слобода ? II. Природни закони. Оада разумејте добро ово : Сва ариродна биКа аотчињена су законима. Под именом закона разумемо правила, утврђена од законодавца за становнике једне земље. И вама ће бити познат по који закон, на пр. онај, по коме су свн родитељи дужни упућипати своју децу у школу. А познати су вам и школски закони. Али има и других закона, а не само од ове врсте. Ови су закони дело људи, записани су у законицима ; важе тек од одређепога дана, а могу и престати да важе Друкчији су закони они, о којима ћу вам сада говорити ; они су дело природе, нису записанп у законицима и не постоје тек од одређеног дана, они су свагда постојали и постојаће све док и света узбуде. Називамо пх законима природним, јер нису дело људско и сачињавају битан део самих ствари. Они су правила, по којима се ствари догађају. Посмотрите природу ; она се састоји из разних бића; она садржи у себи људе и животиње, биљке, минерале, и свако од тих бића подлежи разним променама, Ви сте порасли и још ћете расти; — ваши млечњаци су испалп п други зуби су заузели њихова места; зрно пшенично, о јесени бачено у земљу, даје биљку ; та биљка расте, ствара влат, влат зри и даје зрна пшенична. Све те промене

не догађају се случајно и без реда, те промене прате једна другу увек истим, правилнпм начином ; пре но што ће се иосгати човек, ваља бити дете; пре но што ћемо жети, ваља да посејемо. Увек и па сваком месту се исте ствари догађају на истн начип ; тисућама годипа дају пшеничпа зрна зрна пшенична ; дају их у Француској као у Србији, у Амернци као у Јевропи. Ово је истинито за свако биће, за сваку ствар. Реда има свуда. Исто тако и годишња времема долазе истим редом: пролеће, лето, јесен и зима. Свугде и увек је вода састављена из истих елемената; свугде и увек животиње морају да дишу, да би могле живети. Исто се тако у целој природи све догађа по правилима сталним и непроменљивим. Без тога не би могло битп знања ни науке. Научењак се заиста не задржава само на томе, како оу се ствари догодиле ; он зна и како ће се догодити, он претказује нпр. помрачене- сунца п месеца, Бп л' он то могао чинити с једног дана на други, једне године на другу, да се изменио ток, којим су се ствари до сад догађале ? И кад би то тако било, шта би било и од нас самнх? Шта би било од нашег живога? Какве би смерове ми могли стваратп за сутрашњи дан ? И што бисмо бацалп зрни на иаша поља. кад не бисмо били сигурни, да после сетве долазп жетва ? Запамтите: Природни закони су неароменљиви, ао којима се ствари догађају. Сва би&а ариродна, сви аојави, који се у ирироди догађају, аотчињени су законима. Вежбања. 1. Да ли се ствари у природи догађају случајно ? 2. Како се називају правила, по кујима се догађају ? 3. Да ли су та правила променљива ? 4 Знате ли ви који закон ириродни ? — Реците који знате ? 5. У колико је постојање природних закона услов за науку и за живог човечји ? III. Морални закон. Да бих вам иоказао како су различна бића природна потчињена законима, ја сам узео за пример така бића, која не осећају, не мисле, не желе. Човек није тако биће: он осећа, мисли и жели; према томе његова дела и не наличе на дела других бића. Точак од млина окреће се под тежином воде, која га притискује, али он то чини и не знајући,а све кад би и знао,не би се могао улдржа ти да не чини. Напротив, ви кад што радите, знате шта радпте ; знате зашто радите, знате да бисте могли радити и друкчије; једном речи, ви сте слободни и разумни. Не изгледа лп вам немогућно, да се [и дела људска унапред одређују природним законима, као