Просветни гласник

624

«0 блажена сени, ти си себи подигао споменик бесмртија, иди у лоно вечности међу оне негда преминувше српске духове који за славом свог рода тежећи, неки су страдали, неки мучени неки живот провели а неки горку чашу смрти испили. Лака ти буди земљица ! вечна памет !" Ондашње друштво српске словесности поменуло је само Симину смрт у извештају друштвеном за годину 1848. Овај се извештај штампао у Гласнику књ. II. стр. 281. Ни омладина будимпештанска није пропустила, а да не ода достојну пошту нокојниковој сени. 29. Фебруара 1848. после подне приредила је у Текелијануму свечани састанак у спомен и славу Симину. По програму прво је говорио Ђорђе Стојковић, правник I. године о животу Симину, па Илија Вујић у прози, а с песничким полетом, о Сими као ггеснику и патриоти. Јован Ђорђевић представи мајку Србију у слици виле, која плаче над гробом Симиним. Лазар Марковић нроговори: тужбу на опаку судбу нашу, која нам отима наше најврсније синове. Програм завршила је песма Лазе Марковића, коју је компоновао Паја Поповић, а чији први стихови гласе : „Свуда сунце јчсно сјаје, Над Србијом мрачан свод ; Други песме љуико поје, Српски љуто цвили род. а Али не остаде само на том. Одушевљен овим, а потресен за Симом узе реч Колар, те у неколико топлпх речи изрази тугу своју за Симом. 95 ) Још за живота Симина било је песника и почетника, који своју коју песмицу упра- [ више Сими. Поменуо сам већ прву Ј. Игњатовића песму, па В. Живковића и Суботића; тому могу додати и лошу песму Ђорђа Анђелковића Вршчанина. која је састављена у духу Симину а штампана у Бачкој Вили за 1841 годину стр. 45—6., са мотом „Ујуе сИи поћ!8 8егћогит тахјте Уа1ез, — 1п§ешодие 1ио вирегав СЈи1 вра^а типсћ." После смрти и Његош се јави у Подунавци 1848. „Снровод праху С. Милутиновића. )) Одјеке туге налазимо ћа у 1851. години, када је у 95 ) За овај податак захвалиост припада проФ. Велике Шволе Јов. Ђорђевићу, који је у Отаџбнни св. 119, сграпа 383 — 400, а у »Звуци из прошдости* иснричао ову тужну свечаност као присутан и учесник. Немачки лист »Бег 1Јп^аг«, у оно доба, вели, донео је бедешку о тој свечаности.

Српским Новинама штампана песма «Вила на гробу Симе Милутиновића" од Д. Жеља, која је исказана приликом смрти Симине, остала је само жеља и после скоро пола века. Опширне радње, која би нам изнела у правој боји Симу као песника и човека, до данас готово немамо. Ј. Игњатовић бацио нам је више светлости на Симу, а и Вуловић својом радњом. Остало је све само више мање понављање онога, што ова двојца изнеше и што налазимо у по којој старијој биограФији. II. Сими је било са свим лако саставити песму. Причају, да је и без икаке раније припреме могао говорити стихове ; а највећа вика и говор у соби, у којој је он, није сметао њему да састави песму, само ако је песничка душа на то била расположена. Нашао је, да му је најзгодније, када хода но соби при састављању иесама, па чим му падне кака згодна мисао, а он па на хартију. Тако га је човек често могао затећи. Своје песме исправљао је често. Доказа имам за то доста. У писму,® 6 ) које ми накнадно нађе г-ђа Мина Вукомановићка, на што нека јој је и овде хвала изречена, пише Вуку и моли га, да не штампа «Три грације", које му је послао, јер је дознао, да не ваља, те сада поправља «што шта н на млого мјеста." Свакако треба и времена, и реда, и своје добре згоде, па да буде како ваља. Тих исправака имамо и на песмама, које су по два пут штампане : једном њиме за живота а други пут оним, ком је послао, или ком дођоше у руке, те се одмах види, како је он при штампању дотерао. О овом више код сваке таке песме. Сима је био скроз песник, и душом и срцем. Сав његов живот, који нацртах у првом одељку бледим цртама, показује само песничку душу, скроз наивну, пуну искрености и осећања за родбином и пријатељима. за народом својим. С тога није ни чудо, што та песничка душа остави након себе потомцима низ радова својих, који по својој оригиналности, разноврсности и многобројности не измичу иза других најбољих 96 ) Писмо је писао Вуку Караџићу из Шапца 1. л 2. августа 1818. године. На крају овнх редака и њега уврш^УЈ 651 . Ј е Р нам и оно показује Симину душу и однос његов према Вуку.