Просветни гласник

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈДИЈА

629

Бресловесних словесни се срам'те! Дневна звездо, закрвави с' лицем, Врага л' грбу за доглед ми с' кини, Топи с' негде, не јавио с' ннгда !... Иљусак суза сву овлажи земљу Сострадалче да би барем шш'о, Кад чоечност не кадра га родит' И низе се заступатн владцп Безазленост правичности са.ме !... Стец'те с' згрожат' чудовишча са мном, Ил' потомства номоз'те ми јадит', Низража ме од печали тужња! С уилачењем разблаж' се срдашце, Та кукавно, на злу срећу по се, Сотрудивше с', јико л' чувствујуће Дичнп понос а јунаштва чиста, И несрећу, и обручност оишту ! Српство л' бједно неожаљено си !...« 116 ) Сима се одликује лепим описом и згодним поређењима, те то још јаче делује на читаоца. С колико лепоте црта н. пр. почетак лета, види се у песми „Узеће Ужица» : Тек одљети с' и гора се разви, ОсмЈехнуше с' брда и дољаче, Ризним цвећем оките се равни Иагњездише с' по честама тице, Поточићи с' хладниц'ма наткрпју. Све красоте ружа узвисила, А славујак зачиња нх пјеснам И вучићи прам' стада му штекну, Та и Србам' свог' се латит' дјела! 111 ) У неколико речи могао је окарактерисати каквога свога јунака или онисати место борбе, а мајсторски. Тако му је врло добра карактеристика Београда : »Београде, Шумадије главо, Обрањало Турак' и Христ'јана И кланицо људсге крвољепне, Ал' и двери у Европу јужну!... Шта си чуда, боја и чемера, Шта ли славе и торжестав' светлп(х), Шта разгласја и Фалења свуда Дочекив'о и пропраћ'о досле ! Ал' иодобне дике и весеља Ни начуо, камо л' запамтио, Кад те Срби овладаше своји, Пак из ронства четир' стољетнога Карађорђе владјетељ ти поста, И окружја и срдаца српских.« 118 ) Не одмиче му у опису ни карактеристика кнеза Максима из Старога Влаха у поменутој дивној песми «Дивотнику }) , као ни Хајдук Вељка, тога љубимца Симина, у ((Бесмртнику", а ни других, ћа и омањих бораца. 1Ш ) Серб. IV., 46—47. и ') 1ћ. 1Ј., 131. 118 ) 1М(1. II., 146.

У маси радника за народно ослобођеше сетио се једне старине, која је и посредним путем, пошто је ослепила, радила на ослобођењу с гуслама у руци челичећи борце ; сетио се, велим, Филипа Вишњића, сетио се његових заслуга у «Дика слијепаца." И гле. како га вешто уплеће у низ својих јунака: „Смеј ми с', насмеј с', чаврљавче вкуса ! Што се ђоја и у прашак спуштам, Нег' и обзор позвољава вишег', Око срета свуд отмјеност чега, Ако нам је бистро, даљновидно, И свет вању с' у душу нам своди, Створа крозност и садрж докуча. Житкост мора и бездне му песци К'о нрироде љунко разновидје Звјездосходно сјају дивотама, К'о нас к Вјечну приближују дуси : Да т' не дозиах, тад би прећутао.... Филип-слепче !... Из Међаша села Прекодринче, Бошн^ачино л' врли, Тебе волим споменут' се раДо Нег' једностран да ми се прип'јева, А дволичит' непмадем Iи за што, Но тек вишњост озрача ме јавом, Срце м' играс' и распјева грло !...?« 119 ) У многим Симиним песмама има саркасма, који згодно употребљен иде у прилог лепоти песме. Једно од таких места је и оно сликање преласка неких војвода преко Саве и Дунава, када је Србија 1813.године потпала под турски јарам, оставивши народ у језивости : Када грми, свак се боји себи 120 ) Куд ко могне, тамо с' и уклања: Миш у руну, змија у стијену. Пак п орлић крил'ма над облаке. Ђе је тихо п сунашце сјаје, Кад на ниже муња с' прућав трештн. Ал' куд чоек...? Мун; и јунак јавни. Кад премеждја 121 ) окружи га бездна, Духом дигне с', прелети бједствија! Сви оближњн Саве и Дунава Знају куда.... у Њемачку блиску. Ал' шта ј' чинит', куд се уклањати Унутрашњим удаљеним од ње ? 12 ' 2 ) Сима је био ширих погледа о српству. Њему је био драг сваки Србин, па ма из које покрајине био. Видљива доказа дао је за то потписујући се Сарајлија или Црногорац боравећи у Србији, хвалећи у песмама све српске јунаке, — а леп нам доказ 119 ) 1ћ. III. књ., 74 стр. 12 °) за себе. ш ) несрећа, пропасти. 1") Срб. IV., 81.