Просветни гласник

658

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈД

По броју, ориђинала је свега 30, а превода 17, ну ову раздику чине највише лирске песме. Лирске песме прегледаћемо редом, којим се њихни гшсци јављају са својим ориђиналима. Лирских ориђиналних песама свега је 18. Сво су кратке. Најбоље су песме Змаја Ј. Јовановић а и Драгутина Ј. Илић а, а остале већином показују иочетништво. Карактерно је, да мећу песницима из Србије имају два из Херцеговине и један из Босне. Њихне песме чине трећину целокупнога броја лирских несама. Жалити је, што се ове године не јављају ни песници млађи, који су стекли извесне хвале, а камо ли старији. Песме од Л. С....еве, на броју две, по песничком осећању доста су слабе, а по идеји ништавне. — У ирвој: Песнику (св. за јануар и Фебруар, стр. 169 — 170), требали бисмо да чујемо какву оправдану карактерну црту песника, а не тврђење »богиње ноћне«, да је песник њен „једини живи к дух поноћни, т. ј, да се он једини ноћу може наћи при свећи у својој соби, — ваљада за послом?!; а у другој: Слутњи (св. за децембар, стр. 59 — 60), песник између осталога налази, да је песма у онште »залог часка среће« ; ну, то може вредети само за њ неискуснога, чија душа в јоште бола, јоште јада не познаје®, као и мисао, да је «песничко доба мило« само у младости. Врло је слаба и песма: На страшном суду, од Милорада Ј. М., (св. за јануар и Фебруар, стр. 284), што опева тугу због горке судбе, у којој јунак нити са свим малаксава, нпти је опет у правој срећи. У песми С. Д. МијалковиКа: Ти једина..., (св. за март, стр. 412), кроза тиху, слабо изражену тугу, казује нам песник, како ће песму ову, као «тужан спомен срца" му, најбоље разумети његова драга. Р. Ј. Одавић штампао је четири своје песме, пуне очајништва. У првој (Увалуд, св. за марат, стр. 456), песник се, у слабом песничком полету, малодушно подаје очајању с тога, што налази, да међ људпма нема љубави, и да »дубоким људи спавају сном"; у другој (Утопљеница, св. за јун и јул, стр. 420), љубавница, у очајању, што јој нема драгана, да с њом »њеном крају пође«, дави се у реци, а не знамо ни да ли је драги чуо њено призивање; у трећој (Новембарски дани, св, за август и септембар, стр. 192), љубавнику је „суморан живот«, као што су новембарски дани, јер га је драга преварила; а у четвртој (Познање, св. за октобар и новембар, стр. 588 — 539), песник се вајка, што су му пређашњи идеали срушени, кад је познао оништавило људско* и зла, па малодушно при-

знаје, да се више од отог стварног живота не може да брани и да му „снага вене. 8 — Све ове песме издају слабу песничку жицу. Песма Змаја Јов ана Јовановића : У атељеу (св. за април и мај, стр. 1), и ако не спада у његове најлепше песме, ипак је од до сад прегледаних куд п камо боља, и гш песничком осећању и по главној замисли: да не треба да човеку «живот» свако надање сатре. Четири песме Алексе ШантиКа, из Мостара, цртају љубав према потлаченој домовини, тугу за изгубљеном слободом; ну вазда и наду на бољу будућност. У првој (Херцеговац на модитви, св. за јун и јул, стр. 412 — 413), молитва је: да би Бог дао «силе нове за нови окршај к с душманима; у другој (Ви иста св., стр. 465), позивљу се они, који нису родољуби, да стану «на браник права народног"; у трећој (Херцеговац на стијељу, св. за октобар и новембар, стр. 420 — 421), црта се љубав херцеговачкога борца према покореној домовини; а у четвртој (Не газите гусле наше, св. за децембар, стр. 1), пуно је наде на бољу будућност подјармљеног Српства; ту се изродима српским прети осветом. — У свим тим песмама, снага је песничка врло слаба. У песми др.-а Н. В. Ђорића: Па што као....! (св. за август и септембар, стр. 86), у којој драга пита драгана, што јој не каза, да му је веома мила, слаба је и иесничка замисао и полет. Жалити је, што се у доста лепој песми Овет. Ћоровића, из Мостара: У зору (св. за октобар и новембар, стр. 437), песник у^тврдо не нада, да ће му род кад год бити слободан. У песми Драгутина Ј. Илића.: На таласима (иста св., стр. 480), где је лепог описа, нежности, лаког стнха, песннк снева о лепом домаћем животу с драгом. У песми Мих. Милановића, из Сарајева: У ноћи (св. за децембар, стр. 30), у лепу и лаку опису ноћи, жељно се ишчекује: »кад ће ведри са сунашцем данак доћи«; и на послетку, у песми Св. Д. Тодоровића (Навика, иста св., стр. 74), лако и у леиим идејама казује песник, како је, пре но што се заљуби, у разна доба, разно шта волео. И преводе лирских песама прегледаћемо оним редом, којим се њихни преводиоци јављају. По величини, преводи су већином врло мали, а песнички правац у њима, махом није за допадање. Свега је преведених 8 песама, и то од преводилаца, који су се ове године јављали и с ориђиналима. Преводи су добри. По песничкој лепоти, ови састави имају у себи више песничке снаге, него ориђинали.