Просветни гласник

КЊИЖЕВН8 ОБЗНАНВ

061

Али, кад исти проФесор сам отпочнње у свом дому с Димитријем, (кад му овај беше донео обућу), преиирку о вери, када напада на нововерце, када Димитрију ставља на решење неколике јеванђелске мисли, када се на нововерце љути н виче, — онда нам тек изгледа пајсмешнпји; јер никакве противразлоге не износи, којима би доказао, да су нововерци заиста на погрешну путу; ни чим не побија Димитријев одговор на постављена питања, већ само виче: — »Није! није !« И шта ово значи?! — Зар један наш проФесор Богословије није кадар да побије ни један сличак разлог једнога простога обућара?! Зар је толика његова ученост ? ! Зар да један прости нововерац изиђе као победилац, у препирци с једним православним проФесором, богословом ? ! И, најпосле, зар ово није у неку руку утук на православље ? !! Што пак проФесор вели, да Димитрије његово тумачење Христове науке »не може разумети", ни мало га не извињава, јер он треба да је и вољан и кадар „заблуделе овчнце", благим и лепим обавештењем изводити на пут епасења; још мање га правда она љутина, која учену човеку, особито у оваквој прилици, никако не доликује; а што казке, да му Димитрије доведе једнога од њихних »учених људи", па ће видети, како ће га »притерати дувару« и како ће се тада и Димитрије повратити у православље, — на жалост, пре нам може изгледати као хвалисавост. Поред Димитријина и Костина, истичу се још, сразмерно много мање, карактери: Персе, Љубице, сусетке, жене столара Тиме; Тимин, па »Мађара" Јоже и крчмарице Макрене. Није нам толико нејасно, како је Љубица осећала, да је нешто ка Перси силно привлачи, јер је она њено добро срце и патње видела; али нам је неразумљиво, откуд се брбљива крчмарица Макрена, која до тада беше велики непријатељ нововерцима, на један пут пред нама јавља као нововеркиња, и како то да Јожи постане нововерац, и да се на мах оставља пијанчења и распусна живота ? ! Неизнашањем узрока овим, за приповетку значајпим појавама, остаје необјашњен утицај нововераца на противнике им, — оставља се читаочеву нагађању. Г1о свом сижеу, Нововерци су јединствена приповетка у нашој лепој књижевности. Матавуљ је штампао ове године у Отаџбини још у једну своју „ новелу из београдсног живота: Грешно дете«, у свесци за април и мај (стр. 22—47). Ту нам се црта живот једног сиромашног београдског гимнасисте, који се из најпре мучи послужујући по разним кућама, па најпосле долази до

изобиља, служећи као оруђе гадним смеровима своје газдарице. Као што се из саме главне идеје види, приноведач пије овде иставио општу слику београдскога гимназисте који послужује, већ ређу, што се види и по њену завршетку. Иначе, све остало, може у неколико послужити, као огледало живота већине другова му, исте судбе. Главни је јунак Алекса Павловић, ученик IV разреда београдске гимназије. Оп послужује код једног младог помоћника, који има младу и лепу жену. Према томе, што се ту добро храни, што нема много тешка посла у кући, што има времена и за учење и за посећивање својега друга, што га сваки лепо предусреће, што не трпи умор, глад, бој и псовку, — излази пре као реткост међу својим друговима, који су његове судбе. Истина, у опису се помиње, како се Алекса патио по разним кућама послужујући, али сликања таквога чега нема у главним призорима, у којима је он у радњи, те с тога пишчева намера, (како се ио причи чини): да истави тип гимнасисте, којп послужује, није успешно извршена. Призори, у којима главног јунака посматрамо, у краткој су радњи, те тако му је и слика више мање површна, чега не би било, да је призорима дат већи обим. Алекса је у науци средњи, у кући послушан. Ускоро, постаје он стражар на вратима од куће своје госпође, те мотри, да ли ће откуд искрснути његов госнодин, докле му госпођа као блудница, ужива у својој соби, с разним својим знанцима, и писмоноша је љубавних писама. »После два месеца к , стече он лепо одело, па и часовник: ну, шта је с њим најпосле било: је ли морално пропао, како је даље учио — не знамо, те тако нам се љубопиство не задовољава. У набрајању разноврсних газда, код којих је Алекса служио, налази се доста занимљивих карактериих црта, понајвише наших разноврсних чиновника. Опоредне особе око Алексе, у кратко, доста су лепо окарактерисане, као на пр. његова госпођа, па гимнасисте: Радоје Пришгевац (покварен дечко), Тића (ваљан сиромашни ученик) и служавка из исте куће, Анка. — Има и доста опширних описа. Односно величине, Грешно дете је скоро у пола мање од Нововераца; по важности сижеа, оба састава могу један с другим напоредо стати, ма да ће Нововерци бити занимљивији; а ио обради, Грешно дете је лошије од Нововераца. У доцембарској свесци (ст 18 — 30) ночела је излазити Матавуљева приповетка: Ускок; ну по-