Просветни гласник

662

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈЛ

што није у овој години у целости одштампана, нећемо је ни оцењивати. Перла, од Хајима С. Давича, јесте „сдика из београдске јеврејске мале.« Штампана је у свесци за октобар и новембар (стр. 333 — 358). Јеврејка Перла је »одрасло девојче," врло лепо, кћи младе и богате, но за мужем тугом обхрване удовице, „госпође Макрене." Перла је била »заборављена од Матере, занемарена од кућне чељади"; ну, видевшп каква је чистота код сусетке тија Рејне, како су јој вредне кћери и снахе, и она је пошла примером њихним. Дакле, према садржини, може се извести, да се овом причицом хтело показати, колико благодетна утицаја може имати добар пример на млађани свет. По самом називу састава видм се, да је приповедач желео иставити Перлу, као главну јунакињу. Према томе, што није одређено, ко.шко јој је могло бити годииа, (а само се каже, да је „одрасло девојче", које тија — Рејна налази у врту, »где јаше на кози"), може се изводити, да је још далеко од девојаштва; те, ако је посматрамо с тога гледишта, не можемо љубав, што се у њој зачиње, ирема младоме Јуди Пинту, сматрати као праву, већ као детињску, коју је као такву и требало изнети. Сем тога, у том случају, кад нема довољно свести, права је реткост, да ће од једног размаженог и беопосличарског детета, постати разумна девојка чистуница једно услед тога, што ће само једном чути прекор, да је срамота беспосличити, и само једном видети, како је код тија — Рејне све чисто и уредно, и како су јој кутња чељад вредна. — А ако узмемо, да је то свесна, млада девојка, овда је опет реткост, да ће јахати баш на кози, већ пре ће волети друго какво уживање, као и све њене вршњакиње, истога степена васпитања. — У оба пак случаја, онако важав прекрет у карактеру јој, никако није довољно објашњен, онако тренутним узроком, само једним простим виђењем чистоте, у дому тија—Рејне. Преко је потребно било живо насликати, како тија —Рејна вешто утиче на Перлу, а не износити прву, у тако рећи летимичној радњи онда, када Перлу доводи к себи у кућу, и кад је одводи у кухињу, да види, како се готове разна јела, пошто то треба да »зна свака девојка*. Тија—Рејна је у врло малом додиру с Перлом; а у призору, у кухињи, где је Перла с најмлађом кћери тија — Рејнином, оумњамо, да је Перла и могла шта видети, како се у кихињи ради; јер, после кратког разговора с Линдом, одлази дома да успреми своју соби, као што је она тија — Рејнина. Да је утицај тија — Рејнииог примера на Перлу темељније насликан, могли би смо разумети

оне ГОрлине речи својој мајци: — » пушташ ме да растем без икакве поуке, не гледаш шта млађи раде с твојим благом и имањем; кућа се руши; нас се сви клоне.» Ако Перлу сматрамо као »одрасло девојче«, у правоме смислу те речи, онда је опет ретка наивност, да она неће моћи осетити, да је наклоност њезина према Јуди љубав, и да никако не зна, шта је то љубав, па и да сумња, да ли је она наклоност према Јуди, дошла услед Јуде, или због в његова ђогата", којега је ванредно радо имала. Волели бисмо, да је Перлин карактер општији, да је ближи општој слици јеврејских девојака из године 1836. Сем тога, много би боље било, да јој је дозвољено, да у показаним главним моментима, више пред нама живи. Причица је у самим кратким сликама у радњи доста занимљиво изведеним. Сем Перлина, упознајемо ту карактер тија —Рејне, средовечне, честите Јеврејке, жене врло савесне, праведне, искрене, решљиве и строге. Као што рекосмо, због Перле, требало је, да јој је карактеру поклоњено више пажње. Кратак призор разговора тија-Делисје, тијаКларе и тија Паскве о пароброду, којега први пут видеше, те мислише да није нешто добро, згодно црта њихну простоту и празноверност; у Линди впдимо честиту и нежну девојку; у Авраму Сасону уваженог јеврејског равина; ау младоме Вохорику будалу. Ну, и ако су све ове сличице интересне, ипак неке од њих : онај разговор о пароброду, па слика Бохорике и Аврама Сасона, ни чим не објашњавају главну мисао, главни карактер, те тако су по све из.шшне. Исто то важи и за прпзор, када је тија-Рејна у амаму са својом децом. — Има и лепих номена о неким верским обичајима јеврејским. Перла је, по величини, колико и Грешно дете, па се с њим може поредити и односно уметничке обраде и односно сижеа. Мало мања је од ових »паланачка арича* Владислава Рибникара: Љути ћ.е се мајка, штампана у свесци за јун и јул (стр. 349 —367), Мита, човек око тридесет година, писар у окружном суду, у Купинову, син је удовице, „госпође Руже®, дрвенаст у понашању, ну кицош, већином седи дома, „меке, неодлучне природе", што је морала „имати некога, по коме ће се управљати,« »никада није имао своје воље", а глава му се »тако ретко бавила, размишљањем." Кад једном ту дође неко циркуско друштво, Мита се заљубљује у јахачицу, помишља да јој љубав изјави, да ]е узме за жену, па да с њом бежи у свет; ну, одмах сутра дан, одустаје од те намере, номисливши да ће се мајка због тога љутити.