Просветни гласник

664

КРИТИКА И БИБЈИОГРАФвЈА

ове године. НаЈленша је: Утопљеник, а најлошија: Фенике. У свесци за март (стр. 537—545), изишао је преиод Душана Л. Ђони&а : Певачице, шгганске новелете, од Фернанфлора (псевдоним првог шпанског Фељетонис ге овога столеКа, Исидора Фернандеса Флореса). Из овог маленог, ну красно обрађеног састава може се видети вештина једне младе, честите певачице мадридске. Марије дел Алкоре, да угуши похотљиву страст распуснога и богатога, младога Виконда де лос Риверолес (уперену на њу), и да га склони на чињење добрих дела. — Карактер Марије заиста је за дивљење, по честитости, нежности и оштроумљу. Превод је добар; само треба поменути, је ли с ориђинала. У свесци за април и мај (стр. 286 —291), налазимо малену причу Аугуста Стриндберга : Феникс, опет у доброме преводу Душана Л. ЂокиИа, ну без наиомееш, да ли је превод с ориђинала. Цела је прича у краткоме опису неколиких момената из живота једног ученог Норвешца, без икакве радње. Излагање је лепо; ну садржина не може издржати озбиљну критику, с тога: што очајавање главнога јунака за својим идеалом, није ни мало за препоруку, нити за сажаљење, и што га последице, које отуда произлазе, износе као узрочника несреће и његове и жене му. У свесци за јун и јул (стр. 605—616), штампана је приповетка: Утопљеник од Холгера Драхмана, данског реалисте, опет у добру преводу Душан з Ј. ЂокШг а, а без помена, да ли је превод с ориђинала. Она је у живој, врло карактерној радњи и ако у маленим призорима То је слика из мрнарског живота, у којој се црта сујеверје простих рибара односно мртваца, утопљеника, а нарочито ноштење, које у сиромашноме човеку савлађује тренутну номисао на корист и од ствари, које тако рећи немају својега госе. У свесци за август и септембар (стр. 219 — 238) изишла је прича Аугусга Стриндберга: Морао је, у доброме преводу Душана. Л. Ђоки&а, и опет без помена, да ли је с ориђинала преведена. — Да се образованом, младом човеку, мора досадити момачки живот, те ће се најносле оженити, врло је могућно; ■ ну не види се са свим јасно из живота онаквога особењака, главнога јунака, штоколмског проФесора Блума, који је до тада мрзео на женидбу, био велики гурман, врло уредан, али и врло обичан проФесор. ПроФесоровом карактеру поклоњена је нарочита студија. Причица је занимљива, с врло мало радње; ну боља је од Феникеа.

У свесци за октобар и новембар (стр. 481—488) штампана је новела Лујиђа Каиуане: На су^ењу, коју је с италискога добро превео Владислав Рибникар. — Ту је, у кратком призору на суду, изложен збиља „чудан случај® : да је жепина љубав према мужу јача, но према рођеном детету; да рођена мајка може силно да љуби убицу своје кћери и да се иа суду боји, да му, причањем својим, ма у чем код судија нахуди. Редак је и зачетак љубави јој према убици, као и мужевља саревњивост овога. — Призор у радњи добро је изведен. У њему је психологиске студије карактера: главне јунакиње и мужа јој. У децембарској свесци (стр. 93—98) изишла је » новелета" Бјернстјерна Бјернзона : Опаена просидба. — Као приповедач, писац заузимље прво место међу Норвешцима. Превод је добар, с немачкога превода, од Милана В. Ђорђввића. — Причица је већином у опису. Карактерна црта простог норвешког народа, у мишљењу: како треба себи заслужчти младу, особито је истакнута. Причица је врло леп пример, како је љубавник кадар изложити се највећој опасности, само да би својој драгој дошао. Сем оваквих кратких причица, Отаџбина доноси и романе, који излазе по једну годину а и дуже. Леп је у овој години започет, али недовршен роман Жоржа Дирија: Прође као сан, који је зар с ориђинала превела госаођица М., и Ана Карељина, роман чувенога Лава Толстова, у преводу непознатога преводиоца. Роман овај још није довршен, а почео је излазити пре ове године. Сем приповедака, налазимо у Отаџбини, од ове године, ,путничку црту" одличнога нашег књижевника, др-а Милана Јовановића : Цејлон и Калкуту „иутничку црту с мора®. То су по реду: осма и девета путописна слика, из групе под општим насловом: Тамо-амо по истоку. У првих седам слика, које су све штампане у Отаџбини у ранијим годинама, писац је изнео своје путописне црте о Александрији, суецкоме каналу, пределима дуж црвеног Мора; о Адену, догађајима својим на окејану и о Бомбају;асем овога, изишао је, у истоме часопису, и други низ путописних пишчевих слика, под општим насловом: Црте с мора. Немамо разлога мислити, да је завршен ма који од ова два путописна низа. По самим називима, већ је јасно, да ће у Цејлону бити реч о овоме богатом, великом острву инглиском, на југу од Предње Инђије; а у Калкути о тој најзнатнијој инђиско-инглиској вароши, — „престонцци" Предње Инђије.