Просветни гласник

КОВЧЕЈКИЋ »

градова потиисали су овај ант н он је већ одавно поднет императору. Управа града Франкфурта на Мајни обратила се молбом министру народне просвете, да јој доПусти, да може уредити једну од градских гнмнасија На оним основама, које су биле предложене у облику компромиса градском савету Карлсруа од стране баденске гиколске власти. Општи скуп „друштва немачких инжињера«, од 17. —19. августа 1891. год., у Диселдорфу, такође се категорички изразио у корист пацрта, који предлаже »УегеЈп Гиг §сћи1геГогт и . Готово једногласно донета Је ова резолуција : 1) друштво иемачких ннжињера утврђује своју пређашњу резолуцију у погледу питања ореформи школа, донету на 27. општем СК У П У У Кобленцу 1886. год., и још једном потврђује Факат, да средња школа треба да да опште образовање, које одговара савременпм потребама, а не специјалну ирипрему за буди какву проФесију; отуда следује, да ни припрема за техннчке радове не спада у задатак средњој шко.ш ; при савременом склопу средњешколскога образовања реалну гимпасију треба очувати и њена права увеличати, алн на крају крајева свестрано решењс питања о реФорми школа, — решење које ће све задовољитн, може се постићи само гако, ако се створп општа основа за све средње школе, по којој би преовлађивала предавања из нових језика и природних наука. 2). Одлука децембарске конФеренције која допушта само „чисто хуманистичке" или »чисто реалне" школе, које су одвојене једне од другпх од најчлађега разреда (8ех1а), не може бпти остварена без велике штете по битне иптересе множине лица. 3). До дапас се, нокрај свега размишљања о школском питању, мало пажње обраћало на важност средњешколскога образовања за немачку индустрију, и ако се тпме у знатној мери условљава полошај Немачке у мирпо п ратно доба међу другим народима итд По том у задатак школске реФорме треба да уђе и појачано предавање нових језика и природнпх наука да бп на тај начин узвисили снагу и средства пндустријскога света (у Немачкој) и делатност му учинили плодовитијом. Читаоци су у главном упознати с ресултатпма берлинске конФеренцнје. Као што је нознато, конференција је аод утицајем имаераторова. говора аринциаијелно, тако ре/ш, избрисала реалну гимнасију из системе немачнога средњегиколскога образовања. Та одлука, коју је у практици мучпо извршити, изазвала је у пруској оштре протесте (ипр. од стране берлинскога магистрата). — Сад је, очевидно, само министарство признало тај корак као радикалан и ограничило се само иа то, да умањи број часова

из латинскога језика у реалним гимназијама, вративши их, на тај начин, у најбнтнијој тачки ка уџбеном нацрту од 1859. год. Противници ће реалних гимнасија, без сваке сумње, сматрати ту измену као велики корак назад, али и опи треба да буду задовољни тпме, што су се реалне гимнасије спасле од опасности, која им је грозила. У »Уегет Гиг 8сћи1геГогт к и другим друштвима, као на пример у „Уегет Кеие БеиГвсће 8сћи1е", које основаше Прајер и Херинг, противници реФорме створише себи установу свагда готову да енергично дејствују на јавно мњење. У децембру прошле године још до затворања берлинске конФеренције, на исти пут ступише консервативци, основавши „Оутпа81а1уегет". Каоглавпи иницијатор у том послу био је члан берлинске конФеренције, хајделбершки директор др. Улих, уредник журнала „Бав ћитатзЦасће Оутпазјит«. На његов предлог одазваше се многи проФесори берлинскога и др. университета и други виђени представнпци немачке интелпгенције. У мају 1891. године држат је у Минхену општи скуп новога друштва, и оно је после шест месеца од свога постанка, бројало већ 2,500 чланова. Циљ му ]е јасно одређен 1-им § устава: ».... очувати хуманистичко образовање, одбијатн неправедне нанаде на њ и размишљати о иаменама, које могу бити потребне у организацији и програмима гимнасија". На општем скупу 19. маја 1891 .године председнпк друштвенога комитета, знаменити фи.шсоф, берлински проФесор Целер, истакао је у поздраву свом, да узроци, који су изазвали »Оу тпа к 1 а 1 V еге'т (| , у току времена требаће његова рада. Затим је Улих говорио о стању питања о реФорми гимнасија. Његов се говср састојао делом из иолемике против оних погледа, којима је представник «Уегет Гиг 8сћи1геГогт". Ми ћемо навести неколико карактерних речи из тог интереснога говора; »Учитељима старих језика данас је много тежн задатак, него што беше у половини нашега столећа. Земљпште, на којем су они пређе спокојно сејали и с кога су тако исто спокојно жњели плодове, они данас морају у исто време и непрестано бранити. Ако је се нређе само собом разумевало, да је немачка култура у тесној вези с античком, сад ту везу ваља показати и у школском предавању открити хиљаду опих нити којима је наша изврсна књижевност, наше искуство, наша наука п друштвени живот везан с грчко-римским светом. А.ко је се пређе љубав к античкој књижевности сама собом јављала у осетљивих ученика, то је сада њу врло често потребно пробудити у њима и при том борити се с противним струјама. Предавање закона божјега, које даје само зпања, а не хране срцу, вазда се сматрало као недо-