Просветни гласник

ГЛАСОИИ О ШКОЈАМА

675

Фесора и њиховим надзором. Спрема ће се та састојати у хоспитовању, поучавању, изучавању практичке методике у вези са читањем теориских дела и пепрекидним иедагогиским теоретикумима. Познат је онај велики покрет, који се јавља свуда па и у Немачкој, у корист телесног васаитања. У овом покрету нарочито се истиче потреба школских игара. Др. ЕИпег је првн отпочео систематско извођење ових игара у Герлицу, и он је и на берлинској конФеренцији устао за ове игре и извојевао, да уђу у наставни план средњешколски. Герличке школске игре на толиком су гласу, да је министар Оо8в1ег наредио да се тамо држе курсови за проФесоре и учитеље гимиастике, како би се ови упознали са начипом и средствима ових игара. На другом курсу било је већ 70 проФесора. 1 ) У распису од 6. јуна 1890. мипистар се обраћа школским властима, и приказујући им важност цртања, као наставног предмета, наређује, да се овај предмет никако не запоставл>а. Ну са свим слободно од ових наређења владиних, бије се у Немачкој љути бојак на пољу књижевности по свима питањима реФорме. Силне расправе поничу, а ступци не само педагогиских листова препуни су чланцима по овим питањима. Главни бранилац реалних гимназија је Уегет с1ег Кеа1всћи1таппег и његов орган Сеп1га1огдап, класичних гимназија пак ХеИасћгШ Гиг (1аз ОутпазЈаћуебеп (уредници Кегп и МиПег) и у најновије доба ГЈав ћитатзМзсће Оутпавјит (уредник 1ЈћИ»). За једнолику средњу школу боре се ХеЉсћгШ Шг сће КеГогт (1ег ћоћегеп 8сћи1еп (уред. Еап^е), Уеге1п Гиг 8сћи1геГопп 1п Вауегп и БеиГвсћег Етће11;88сћи1уегет. Ну да би се увидело колико се људи заинтересовало овим и сличним питањима, треба загледати само у збирку Ке1лу18сћ-еву, која нам износи стотинама расправа, брошира, предавања и књига по овом предмету. * Утецаји берлинске конФеренције прво су се осетили у Баварској. Истина, да је уређење реалних гимназија остало недотакнуто, као што се после већања баварске коморе у 1890. год. неје могло друкче ни очекивати, али су ипак за то сви редови средњих школа подвргнути оштрој ревизији. Наро') В. »Наставник* за 1891. год. стр. 297. »Ђачке игре школаиа". — Чланак Ј јоо Виг§егз1еји-а у 2еИ8сдг111 Гиг Даз Кеа18сћи1^евеп 1891. ср . Г. — Овде ћемо одмах споменути и расиис аустриског министарства од 15. епт. 1890. год., у коме наређује управним властима школским опћинским да подижу установе за купање и пливање, циљање и школске игре, како би се у што бољи склад докис° ваСпитање физичко са васпитањем умним. У истом расУ министар говори и о томе, како треба ове установе издити, а готов је и да пошаље вољне наставнике на страну ади изучавааа ђачких игара.

чито су велики уступци учињени школској игијени, којој је у питању о реФорми, као што је познато, уступљепо одлично место. Наређено је, да се између часова држе паузо од 10—15 минута. Домаћи затвор (ћаиаћсћег Аггез!;) је укинут, а школски сведен на два часа. Дани одмора су увећани. Препоручено је да се за сваки завод поставе школски лекари. Овугде треба пазити на то, да се ђаци не преоптерете, да се што је више могућно ослобађају домаћег рада и да се тежиште свега рада сведе на рад у школи. У деветом разреду гимназиском ФилосоФска пропедевтика да се изостави. Из математике изостављају се комбинације и Њутново правило. Превод с немачког на грчки и светска историја престају бити предмети иа испиту зрелости; из историје узима се само историја народна а из грчкога разумевање задатог текста. Од усменог испита на испиту зрелости ослобађају се сви они који су на писменом испиту из свега добро одговорили, * Од прилике у исто доба, када је берлинска конФеренција већала, састављен је и у Штутгарту у Виртембершкој одбор стручњака под председништвом министра просвете. О реалним гимназијама неје могло бити много речи, пошто у Виртембершкој има једва неко 1ико таких завода. Одбор тај у опће више се бавио појединостима но што је додиривао опћа гштања о уређењу средњих школа. Рад тога одбора у главном сведен је на то, што је одлучено, да се класички језици предају у мањем обиму, а да се прошири рад у матерњем и модерним језицима, у математици и природним наукама. * Град Карлсруе у Бадену обратио се главном школскзм савету баденском с молбом, да му допусти, да подигне, покушаја ради, једну једнолику средшу школу. Савет је то донустио, но нод том погодбом, да се латински језик уведе најдаље у четвртој години, а грчки најдаље у шестој, и да абитуријенти те школе полажу испит зрелостк према одређеним прави.шма за те испите. Ну у најбољој припреми за ту школу, паде из ненада одлука берлинске конференције, која је, као што видесмо, тако категорички устала против једноликости, и све припреме од једном застадоше. 1 ) И овде се сад, као и 1 ) У Франкфурту на Мајни је такође отпочет сличан покушај, и пруски министар нросвете је тај покушај одобрио, »КопМеи^зсће А11§етете /еНип^« нише о томе : »Оег Си11и8пишв1ег ћа! 31сћ ешуегз1аш1еп с1атН егк1аг(;, <1а8б т КгапИиг4 а М. е1и Уегзисћ ^етасћ* \уегс!е, оћ 81сћ (Пе 1ЈћегГићгипк (Јев Р1аиз е1пе8 ^ететзашеп ТЈп1;егћаие» Гиг (11е ћоћегеп 8сћи1еп 1П "ШгкНсћкеН ћелуаћг! оЗег шсН. Бге 1.а$е с1ет 8сћи1уегћа1(т8зе 111 4ег §епапп(;еп 81асН 131 е1пе 8о1сће, (Јазз ап етет <1ег зЈасШзсћеп бутпаз^еп ипс1_ ап етет Кеа1§утпаз1ит е1п Ехрегшеп!; оћпе ОеГаћг ип<1 тз87 *