Просветни гласник
ГЛАГОДИ У
1траг[аИ образује се од оонове уметањем Г88, овим наставцима: 1. аЈ8 10118 је /гП-188-а18 П0Ч8 /гП-188-10П8 2. а18 1ег 1,и /ггг-188-а18 уоиа /гп- 188-1е2 3. аК, ајеи!, на пр. П /гп-188-а14 Пз /т-јзв-ајеп! Равзе (Ијтг образује се од основе овим наставцима : 1. 18 Јтез је /гп-18 пои8 /гп-Јтез 2. 18 Лез (:и /1П-18 уоиз /гп-Нев 3. И ЈгепА, на пр. 11 / гп-И И8 /гп-1гепг. к'и1иг 8'тгр1е образује се од целог начина пеодређеног овим наставцима: 1. а1 опз је /гпгг-а! поиа {гтг-опв 2. а8 ег 1;и /гпгг-ав уоиз јгтгек 3. а оп1;, на пр. П јгтг-а. Пз Цтг-отЛ. С о п (111 ј о п п е I. Рг6зеп1 образује се од целога начииа неодређеног овим наставцима : 1. а18 10П8 је /гпгг-а18 поиз /гпгг-шпз 2. аЈ8 1с/ 1и /ггггг-а18 Уои8 /гпгг-јег 3. аП а1еп(, напр. П /гпгг-аП; Пв /Јгггг-аЈспЈ. 8ићјопс1ЈГ. РгбвепГ образује се од основе, уметањем слога 188, овим наставцима: 1. е, 10П8 сЈие је /гп-188-е 2. ез 1с/ ^ие 1и 0п-188-ез 3. е еп1, на пр. с[и'Н Гш-188-е (_11!е 110118 /(?г-188-10П8 дие ^ои8 /г?г- 188-Јег ^и'Пз јгп- 188-еп1. 1траг!'аИ образује се од осново овим наставцима : 1. 188е 188ШП8 ^ие је (1п-шв 2. 188е8 1881е/ (Јие 1и /гп- 188е8 3. 11 188еп1,, на пр. ^и'П /гп-И | ^ие поиз /171-18810118 дие уоиз /г?г- 1881ег ци'Пз Дгг-188еп1;. Нааомена. Ргезеп{ и ипраг[аИ с1и аиђјопсИГ разликују се 110 облику само у 3. лицу једнипе. У начину постајања облика, као што смо видели, разлика је велика. 1трегаИГ постаје од основе, уметањем слога 188, овим наставцима: 1. — опв — /г?г188-оп8 2. з ег /гп-18 /гп-188-е2 3. — — на пр. ^и'П /1ш88е ци'Пб /гп- 18в -еп1;. ГДАГОДИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ
ЈЕЗНКУ 9
Сложена времена као у првој врсти. Напомене к другом разделу друге врсте : 1. Р1еиг1г цветати, основа (1еиг, јесте правилан глагол, који у раг1. ргбвепГ гласи Г1еип8зап1, а у ипраг1'аИ (1е ПпсИсаИј': је Џеипааагз. Олични облици је Г*1ог188аГ8 и ДоггбваиЈ долазе од старинскога глагола /'(опг. Тај глагол употребљава се само још у та два облика у пренесеном значењу, т. ј. кад означава успевање, напредовање. Каже се на пр. б.ез оШез Г^огГ88ап1е& (цветне вароши), 1еа аНз /Јопв« аГеп1 (вештине цветахуј; али у садашњем времену ваља рећи: 1ез аНз /I еипвзепГ. 2. Штг благословити, основа ђбп. Овај глагол, осим правилнога раг1;. раззе ђбт, -е, има још и неправилан ђбпИ, -е, којизначи освећен религиозним обредима, али се употребљава само као придев, на пр. ра1п ђбпИ, еаи ђбпИе. Ови остали облици овога глагола правилни су. 3. Нагг мрзеги, основа ћаХ, добива трему (••) изнад 1 у целом свом мењању, осим три лица једнине сад. времена показног начина, и другог лица једнине заповед. начина. Тако биће : / је ћа 18 пои8 ћа'1880П8 1тр6гаИГ РгееепЕ ае I уои8 1 1а1 ' 38 е2 II. л. једн. ћагв 1П (Пса1;1Г | јј јј 8 ћаГззепк, мрзи. Остали облици правилни су. 3. Тре^а врста. По трећој врсти мењају се у Француском језику сви они глаголи, којима н 1чин неодређени 110стаје од основе иаставком ОИ ' ј на пр. гесеко1г, АеХ)о\т, (ИсеЂОГт, и т. д. Трећа врста нема потпуно правилних глагола. Она обухвата око тридесет глагола, од којих се само шест сматрају као правилна трећа врста, и то: Ле^охт (дуговати, морати), сопсе^огт (схватити, смислити). регсеиогг (примити, опазити), аретсе^огт (спазити), тесеЂогт (добити, примити), Абсеуогг (обманути), ма да и они за образоваше облика пмају више основа, те, према томе, долазе у неправилне глаголе. Остали су сви неправилни. Код глагола треће врсте ваља упамтити оваС гласовни закон : Сугласник V из корена избац^је се пред 8, I, а кад кад и пред т. Глаголи ове врсте имају наставак ш у времену ра88& ЛбјгпГ, а пред самогласником и основа им се скраћује. Целе и скраћене основе тих глагола гласе овако :
1п(1пШр:
Оспова.:
СкраИена основа
гесе^огг,
гесе^,
ге$.
сопсех)о1г,
сопсех),
сопд.
ретсе^огг,
регсеу,
регд.
арегсе^огг,
аретсех),
арегд.
Мсе^огг,
(1&сех>,
(Хед.
(Ле^огт,
(Хе^,
а.
2