Просветни гласник

глаголи у француском јкзику

Вгигге има само ове облике : Ргевеп1 Ле 1Чпс1., И ђгиИ. ГтрагјаИ, И ћгиуаИ:, Иа ћгиуајеп! Раг1лс1ре ргеаеп!: : кгиуаМ, -е, шумни, бурни, постао је придев. Таблични преглед наставака по свима врстама. Наставци :

За Ри1иг &ипр1е За ргбзеМ <1и соп(1Шоппе1

За РагИсгре ргеаеп1: I. П, II, III. IV. ап( За Ргбвеги (1е ГтсИсаН/' I. II, II, III. IV.

е 08 е

8 8 I 0118 ег еп1

За РагИсхре ра,8б& I. 11 х II, III. IV. е 1 и За Рг&&епГ <1и виђјопсИј' I. 11^ П 2 III. IV. е ез е 10118 1в2 еп1.

За 1траг(аИ (1е ПгкИсаИ/' За Раззб <16[гт

I. Н х II, III. IV.

\. н л

И 2 IV.

111.

—-

а18

а1

118

а18

ав

118

аИ;

иЂ

10П8

ашез

1Ше8

ишез

1в2

а!;е8

Нее

Мез

еп1

ег еп1

1Г еп1

иг еп1

За 1траг{'аИ- Ли виЂјопсП[.

II, II, IV.

III.

а88е

188е

П88в

а88в8

188в8

1188е8

а!»

11;

и1;

а8810П8

18810118

118810118

а881ех

1881в 2

и881ег

а88 еп1

188еп*

ие^епЈ

За 1тр&га11(. II, II, III. IV.

1. е 1 . 0118 2. еи

8 0118 е^.

Наставци за Ри1иг 8Гтр1е и ргбвепГ (1и сои<1Шоппе1 додају се, не основи, него инфинитивл . У 1-ој и П-ој врсти додају се целом инФинитиву, у Ш-ој иабацује се слог ох из инФинитива, а у IV избацује се из инФинитива крајње е. Наставцп за те облике једнаки су по свима врстама, и гласе:

I. II, Н 2 III. IV.

I. И х П 2 III. IV.

а1 аз а 0118 ег оп1

а18 а18 аИ 10 П8 1в2 а 1еп1.

Питање.

У Француском језпку разликујемо два начина за образовање питања: ирости и сложени уиитни облик. 1. Ако је подмет упитне реченице лична заменица, или која од заменица се, оп, онда се подмет меће после глагола, а у сложеним временима носле помоћнога глагола, на пр. 1п8епзее ! ои 8ш8 -је? е1; ди'а1-ј е (И1; ? аг-је, аа-1и, а-1-И, а-1-оп ви ? 1 ). То је ирост уаитни облик. 2. Ако је, на против, подмет каква друга заменица или именица, он се меће на прво место у реченици, као и да нема питања, али се тај исти подмет понови после глагола у облику личне заменице И, е11е, П8, еИез, према броју и роду подмета. То се зове сложени уаитни облик, на пр. 1.е б.оде еп ва &уеиг п'а-1-И р1иа пеп а сИге ? Уо1ге р&ге е81-И ^епи ? Међу тим, употребљава се правилан ред речи, кад се, ради питања, употреби израз ез1-се дие. Французи се служе тим изразом било да би избегли стицај непријатних гласова, као сћегсћб-је? тапдб-је? соигз-је? (које замењују овима: еа1-се дие је сћегсће ? евГ-се дие је тапде ? ез1-се дие је соигв ?), било да означе чуђење, сумњу или какво друго живље осећање, а кад кад и очекивање одговора, који је сличан мисли онога који говори; на пр. Еа1;-се дие 1;и еЈаЈв е\ т еП1е? — Тоијоиге; е8Г-се (јие је герозе јата18? Е81-се (Јие ј'еп а1 1е 1(Ж1р8 ? Је (гауаШе тете ре1к1ам1; топ воттеО. Одрицање. Одречни облик добива реченица у Француском језику, кад се њен глагол стави између одречних честица пе ра§, на пр. пе сћап1;е ра8, Н пе с!ог1; рав, и т. д. Ну друга одречна честица рав изоставља се, ако је у реченици, као додатак прироков, каква одречна заменица или одречни прилог; на пр. Оп ?г'а јатагв VII ип 1е1 ћотте. 11 пе героп«! (1е г1еп. У сложеним временима помоћни глагол ставља се између одречпих честица пе ... . раз, на пр. Је ц 'аг ра8 ри 1гоиуег топ атг, диогдие је Гаге сћегсМ раНои1. Ч Ако се глагод, који стоји у упитном облику, свршује на самогласник, онда се између н>ега и заменица: оп, Ц, умеће једно 4, да не би било зева, на пр. а-1-п, а-1-оп т, сопИше-иИ и т. д.