Просветни гласник

сгара историја

5. Пређашње знаае из историје Вавилоиије и Асирије. — Пре четрдесет година нпје се зпало готово ништа извесно о Асирији и Вавидоинји. Све што се знало о њихомој историји, знадо се но неиотиуиим иодацима Св. Писма и грчких нисаца, Херодота, Диодора п Страбона. Херодот нам је оставио само леп онис Вавпл.она, а Диодор је у место нраве историје забедежио само легепде и иредања, која је извадио пз књпга једпог другог грчког иисца (Ктезије). 6. Нова открића. — Године 1842, Ботј , Француски консуд у Мосулу, нронађе у Хорсабаду дворац асирског владаоца С.фгопа. Од тада се почеше чииптп велика истражпвања не само у Асирији већ и у Вавплонији п открише се многп споменнци. У Асиријп је очуваио више спомепика но у Вавплонији, јер је њена клн.ча сувља. Сем дпораца, кипова п других спомепнка, нађено је још и врло много натписа по зидовима и цреппћима, на и читава једна бнблиотека од црепића. Ови натппси писани су тако званим клинастим писменпма, која су протумачена онако псто као и јероглиФи у Миеиру. После тих огкрпћа историја Асирије п Вавилоније са свим је обновљена н нзмењена. 1ЛЛАВА II. Ирвобнтна нсторија Асирије и Вавилоније. 1. С таре приче о А снријн и В авилонији: Н еврод Нин, С емирамида и С арданапал. — 2 Н рви становнипи у В авилонији и А сирији. — 3. ПОДЕЛА ВАВИЛОНСКЕ И АСИРСКЕ ИСТ0РИЈЕ. — 4 Прво ЦАРСТВО ВАВИЛОНСКО. — 5. Прво ЦАРСГВО АСИРСКО, 1. Старе приче о Асирији и Вавилонији: Неврод, Нин, Селпрамида и Сардананал. Старе прпче пли легенде о Асирнјп и Вавилонији немају историске вредиости, али ћемо их опет споменути за то што су дуго утицале на књижевност и уметност. Такве су приче о Невроду (Нимроду), Нпну, Семирамиди и Сарданапалу. За Неврода се прича у Св. Пнсму, да је основао Вавилон и да је био „добар ловац пред Господом", што је пмало великог значаја у прво време, кад се људи својим рђавим оружјем једва могаху браиити од дивљих зверова. ОНину се прича, да јебио силан цар у Аспријп и да је за седамнаест година освојио сву земљу између Средоземнога мора на занаду и реке Пнда на истоку. Прича даље велн, да је он подигао на Еуфрату град Ниниву, па се онда кренуо у Бактријану, да и њу освоји. При онсадп једног тамошњег града он спази у својој војсцн, где се храбро бори жена једног његовог војсковође, ио имену Семирамида, којаје била божанског порекла. Она му веома омиле, те је за то отме од њеног мужа и узме себи за жену. После његове смрти, Семирампда га наследи на престолу, ма да је имао сина Нишгјаса. За Семирамиду се нрича, да је још впше раширида асирску државу, освојивши Сирпју, Феничанску, Мпсир и један део Етпопије. Сем тога велн се, да је оиа нодигла град Вавилоп са његовим сјајним дворцима, вртовпма у ваздуху и ту-

исгочних народа 17

нелом иснод Еуфрата, и да је свуда по својој царевипп подизала градове п путеве. Она није умрла, као што људи умиру, већ се претворила у голубпцу и одлетела. Њу је наследио на царском престолу Нинијас, који не беше налик на своје родптеље, већ нровођаше време у уживању и нераду. Па таки су били и сви цареви, који дођоше на владу после њега, а особито последњи цар Сарданааал, који је цео свој живот провео у уживању п забавама са својим женама, белећи се и руменећи као п оне. Најзад се то досади подложенпм народима, те се дигоше противу њега и опседоше га у престоници Ниниви. Сарданапал, видећп да се не може одбранптп од непријатеља, запали сам своју падату п ту изгоре заједно са својим женама. Нипива тада би срушена, и царство асирско, после сто тридесет година трајања, пропаде за свагда. Све су ово само измншљотине, које имају важности као легенде, а никако као историја. Ми ћемо њих оставити на страну, па ћемо изнети оно, што се најпоузданпје зна из историје Вавилоније и Асирије. 2. Ирви становници у Вавилонији и Асирији. — Први становници на обалама Тигра и ЕуФрата беху Еушити и Симовци. Кушити припадаху хамовском сгаблу и беху сродни са Мисирцима,аСимовци, или народ симовског стабла, имаху белу кожу и беху сродни са Арабл>анима. Ка овим народима придружили су се и Туранци, народ жуте расе иомешан са племенима беле расе. За Туранце се мисли, да су дошли тамо из исгочне Азије п да су донели са собом вештипу писања и употребу метала. Од мешавине Кушпта и Туранаца образовао се халдејски народ у Вавилонији и еламски народ у Еламу. Што се тпче Симоваца, од њих се једни насганише на горњем току реке Тигра и образоваше асирски народ, а други изиђоше из Месопотамије и настанише се у Палестпни под именом Јевреја. 3. Подела вавилонске и асирске историје. — Не зна се тачно кад су се образовале државе у Асирији и Вавилонији, али се зиа да је вавилонска држава постала раније, и Д1 се у њој развила образоваиост много нре ио у Асирији, и то од прплике на трп до четпри хиљаде година пре Хрпсга. Моћ Вавилоњана п Аспрјапа мењала се наизменце; час су били Вавплоњани надмоћнијп, час Асирјани Према томе се и њихова исторпја у опште данас дели на четири периоде: 1. Прво царство вавилонско или халдејско ; 2. Прво царство асирско; 3. Друго царство асирско ; 4. Друго царство вавилонско или халдејско. 4 Прво царство вавилонско илн халдејско (од 4.000 год. до XIII века пре Хр.). — У овој дугој првој периоди вавилонске историје, која се назива арвим царством халдејским или вавилонским, управо није ни бпло једне царевнне вавилонске, већ је било много малих државица у Халдеји. Ове мале државице бпле су независне једна од друге п њиховп владаоци често су ратовалн међу собом. Из очуваних споменика видимо да је још у то пајстарије време била веома развијена о фазованост халдејска, готово онако нсто као п у Мисиру; алн мало што знамо о историји појединих државица. Халдеја је тада била покрн-