Просветни гласник

КЊПЖЕВПЕ ОБЗиЛПЕ

781

Пошто је пропрпчао, где сам се учио и где свршно уни1 )?рснтет, паставља: „Кроз 14 годнна оставалсја ј е д анствснии м профсеором обе катедре" т. ј, Онште н Срнске Исторпје. 'Гу је бнло 4, а не две катедре. Опште: сгара, средња н нова нсторија, а четврта сраска. Г. ОрсИковаћ је педавно усиео израдити, да се на В. Ш. оснује оделита катедра Сриске Исгорије ( 188 3 / 4 годнне). Даље велп: „Доселе (т. ј. до 1885 г.) нсторпјска сриска књшкевност ппје пмала нн једнога „труда", којп би обухватао иолнут исторпо српскога народа пли восароизводил цјелГи сиохи сго жизни, и в тоже времја удовлетворгал требованијам соврсменноп историчсскоп науки, но наконец пашао се и међу Србпма човек п т. д. Најнре дедн књнгу на трн дела, иа онда велп : „Да је нијважнији и најзанимљивији други део. Ту се стари иисац на основу самосталних ироматрања, да објасни историју срискога народа. Нестешњавајућн се радовима својих прегходнпка, којн су се заппмалн том епохом, ои глубско входит в изучен1е источников, усрновљава ново гледнште на неке од њнх, иа пр. на хроннку Дукљанпна; узнма у нроматрање нове нзворе, каквн су стратегија Нпколнчнна и љетоннс Јахије Аптнохпјског, правн хронолошке н друге поправке н т. д. Закључак његове критике гласи: „Ако нека од његових суђења и иримедаба на њих, не могу не чинити се малоубеђујућима, то друга заслужују иотиуне иажње сиециалиста веК ио томс, што дају друкчије мњење од иримљеног мњења о разним, тамним и сиорним иитањима дате еиохе". То је његов суд о нсторнји жупанија. Међу тим није задовољан са описом унуграшње историје, алп одмахдодаје: „Истина, мора се иризнати, да је унутрашња историја срискога народи за време жуиана, услед оскудице извора, до сада мал) ирегледана ." Њему се, у ирвом делу, не допада етнографија балканскога полуосгрва, јер се нисац всјачески стара, да рашлри историјска права српска на такве земље балканског полуострва, где не може бити нн речи о подобним правима. „0 таквом ултра-патриотизму г. Срећковпћа, између остаЛ01 а, може посведочити Факт, што је он био један од главних приређивача недавно бившег митинга 1 ) у Београду, на коме су биле протестоване претензије бугарске на Маћедонпју н на место тога нстакнута су најоснованнја ирлва српска на исту провинднЈу" т. ј. доказује (даље), да нису Срби: Струмљанн, Драговпћи, Велогезпте, Сагудати, Бојн, Рунхинн, Смолеии и Березите. После скупљепих г. Јастребовим песама, немамо нотребе парнпчпти се с г. Флорииским. Нарочито му се недонааа тумачење речи ВеЛо^угј-Хутеш. С тога и вели: „Да Срби живе у Маћедонији, то могке, рецимо, ласкати националном самољубљу, но једва ли је то корисно самоме народу, али овакво мњење у сваком случају ннје иаучно". Јасно је, да је г. Флорпнски чинио своје замерке прво на етиограФију, а то је у првом делу исторнје. Он је чинпо примедбе и на трећи део исте Ј ) Оиакав разговор иема места у научној критцци. У питању је I књ. историје, а не митииг. При том, ја нисам био иикакав нриређивач тогамитанга, —то сав Београд зна, него су бшш ириређивачи Срба - Маћедоцци.

весвма пеудачпуго работу, на име, указалг на неиолноту †изучсти важнТШших источниковг и литературш иредмета, на отсустчие обстолтелввостн н точности во всемк, пзложеијп разсматрпваемаго авторомт> отд1;ла сербскои истор1и отн и, дг, не обусловливаемое скудоствк) даниихг II вб 1 водовт>, уже добитмх совремсннот наукоп; па несостолтелБностЂ пр1емовг ек> Фплологическои н нсторпческои крнтнки, на обнл1е Фантастпческпхт., страшшхЂ предположеши, приинмаемихЂ авторомЂ за историческуго нстппу, пакоиецЂ, на его краишок) тепдеиц1озцостБ. Свого заметку а заклточплЂ словамп, что нсторјд сербскаго иарода г. Срећ. едва ли полезна самому иароду и во вслкомђ случа4 отнтдк пе научна." Годнне 1885. о етнографији рекао је за Србе: ;; вс1аческн стара се , да разшири ш:торпјска нрава српска па такве земље балканскога иолуострва где не може бити нн речи о иодобшш правпма. 0 таквом ултра-патриотнзму г. Срећковића пзмеђу осталог може иосведочптп Факт (прнча о мнтнпгу). Такав ултрапатриотизам он показује у својој псторпјп. Нестешњавајућн се ппчпм, готов је да раширп гранпце српскога иарода умал не па чптаво балкапско нолуострво. По његовом смелом, али савршено бездоказном мњењу, српска су племена населила не само сав Илнрик, по п Маћедопију, Албаннју, проичкла у Еладу и освојила земље Дака и Беса иа Дунаву н Савп (стр. 25. I). Словенска илемена, која су жнвела у Маћедонпјн, као што су: Велегезпте, Сагудате, Драговпћи, Вајупиге, Рунхинп, Смолепн, Вереснте, Струмљани обично ирибројавана грани бугарској, г. Срећкоипћ иравце иазивље Србима, дајући тај назив и наЈЈужннјпм словеиским насеобпиама Милинзпма п Језерцима, обитаоцима Пелоионеза. За земље насељепе овнм словенским нлеменима наиравио је он нарочнти географски термин — Доња Србија. Једва лп је потребно објашњавати, да такво мњење о раширености српскога илемеиа стојп у супротности са свима нзвеснпм подацима добивеним историјском етнограФијом балканскога полуострва. Наш ауктор нпје се састарао да одстрани то протпвусдовље; није пзнашао пикаквпх поузданих доказа у корист свога натрпотског гледишта, разма хитроумннх филодошкнх саображаја, у облику тога, да реч Бугари долазп од Уи1диз ; Велегезите=/Шо — угј-ј-^гјгби и озпачава земљу, коју је по сведоџби Порфирогепита измолио од Ираклија — део српских настањенпка п др. (сгр. 61). Он као да је потпуно убеђен у достоверности свога мњења п ограничава се тиме, те га вазда иовторава у својој књизи. Исторпја српског народа, пропикнута таком недоказаном тенденцпом, може, рецпмо, ласкати националном самољубљу, ну једва дн је корпсна самоме иароду и у сваком случају са свнм ннје научна" (т. ј. тенденцпја да у Маћедонији живе Срби). Ово што је 1885. говорио о етнограФСкој тенденцији п назвао ју »недоказаном", сада изокреће, да је рекао за цеду књигу. Да је у истинн тако речено и тако схваћена та мисао, нећу нпшта друго рећи, него поновитп нз мога одговора, на такву ондашњу критику, ондашњи мој одговор. Он