Просветни гласник

782

КРПТИКА И БПБАПОГГАФИЈА*

књиге. За други дзо рекао је, да је пзрађен приљежно ц да су сви извори употребљенн и дубоко проучени. Не бп бнло замерака на првн део исторпје да ннсам рекао, да у Дардапијп н Маћедонпјп жпве Србн. То сам ја рекао, пошто сам проучио њихов језик, обпчаје, предања псторнјска, народне песме н геограФнју нсгорпјску. То нитање решавао сам објективпо. Оно, што сам онда морао доказпвати, то данас знаду п без мене сви Србп.

гласи: „Ми ћемо изнетп речи најбољег знадца етнограФије балканских народа, г. И. С. Јастребова: „МаАедонци говоре чистим сриским језиком " и позвати се на етпограФСку ману Лежана, коју је диктпрао највећи патриота бугарскп, Раковски. На њој стоји да Срби живс у вилајету битољском ; а да неће да су Бугарп сведочп књига: ,Матер1ади" пздатп по заповестп главнокомапдујућег вед. кнеза 1877." — Моја „ ненаучна и недоказана" тенденцпја пма за се пов „необорнвн" доказ, да не спомнњем Нн1;однцу,кисза содуиске Србпје, ннтп Кантакузепа н његову „средину" српске земље у Петричу. М. Веседнновић саопштпо у „ Отаџбини" за ав. и сеп. о. год. ппсмо владике Меденпчког Методија, нз XVI в., писапо протоспнђеду васпљенске цркве Теодосију Зпгомадасу, у коме вдадика веди: „Не зиам каква ме песрећа баци у Триваде (пддд с), народ другога језпка и јако неразборпт." Издавадац документа додаје: „Народ око Меденнка (где је владао Хреља), за којн вдадпка вели 1577-, даје тривадски, неки су мислили (као прпбогу г. Фдоринскп), да је то пдеме бугарско, пу по псторику НпћпФору Грегорасу, то је сраско алеме ." Да Грегорас зове Србе Трпбадима или Тривадпма види Ист. Срн. Нар. Н. Срећковића стр. 292.

Кад се ирочнтају оба ова одшва крптпчарева о мојој ирвој књизи, одмах ће се увидети раздпка пзмеђу крптике од 1885 г. н тумачења исте посде познанства с клпком „узајамног хваљења* и са „наиболће" научном српском критиком. Ја жлдим добросрдачног крнтпчара, што се дао удовити у мрежу „српске крнтнке" мојпх противпика. Мениједраго, што г. Флорииски проучава српску исторнју. Ои је могао хладнокрвније ппсати о нашој историји. Нема тога нсторика па свету, који, шшућп отачаствену псторију, ие бп нпсао с одушевљењем. Та га мисао и покреће на труд. Верујем, да му се ннје могао допасти мој „полемическгп тонг нааравленнмп иротиву" псга, адп верујем и у то, да он у онаквом „тону" не бн бпо морадно кадар писатп, да се није упознао са писањем „ сриске критике ". Ои изриком сномиње срнске критнчаре и именује ппсца „наибод%е иаучне" крптпке. Остаде крнгичаре не знам. Они нису иишта писали, адп су у толико впше морали иаговорити кдевета и дошаптавања. Да би руско учено друштво могдо оценити ту српску крнтику, ја молим и позивам г. Флорикског, нека преведе на руски језик дело ауктора „ наиболЂе" научне крптике о „ Кнезу Аазару где сам критикован о ономе, о чему још нисам написао историје, те ће рускп научници одмах бнти обавештени о магацину и тону „наиболће" научне српске критике. III. »Истор. сри. пар." II. пма бдпзу хиљаду стравипа. 0 цару Душану 390. Књига: „Вичаптија и Јужни Словепн" има свега 274 стр. 0 Душану се голорн на 207 страница. Овде може бпти говора између мене и г. Фдорннскога само о Душану. Све остало у II књизи он је властан објектнвпо критиковатп до миле воље. И он је критнковао ио начпну „напболЂ е« научне сраске „кратике*.

Најпре ћемо прегледатн крнтнку, која се тиче псторпје пре — Душанове, а носле ћемо прећи на крнтику о Душану. У цедом свету познато је, да треба критиковатн објектпвно, но изворпма, дело, а не иисца. Хајде да видпмо, чиме п како оп критикује другу књигу Ист. Срп. Народа. „Спага г Срећковића није довољна за „Исторпју српскога народа." За што? „Право је бидо мнсдпти, да ће он уједно сабрати и дено у целини изложити све оно, шго су други научницп на том пољу до њега урадили, па ма књпга не бида п.јрађена самостално ио изворима ." Пптам: који су то моји нретходници и иаучапци? Да ди није Енгел, РаЈић, Мавроорбпнп, М. Впдаковић, Д. Медаковпћ иди Д. Давпдовић? Јединп Мајков написао је историју српскога језика, а као прнступ, кратку српску исторнју. То је дело сувише кратко. Или, да ди то није Шз1опа Зегујае Пејачевића у 13 коноквија нди Кадајева српска исторпја? Шта сам могао из тих књига узети ? Или се ту подразумевају дела г. Руварца? Која су то његова дела из Српске Историје ? Илп можда се мпсди на граиице Немањнне државе од г. Новаковића? Ако се на то дело мисли, треба знати, да сам ја иа то дело писао критпку и да је читаво дело написаио неверно, на штету српске историје. Што еу због тога деда бугарски иаучнпци изабради г. Новаковића за свога чдаиа, то је доказ, да сам бпо на правом иуту, што сам то дедо крптиковао. 1 ) Дакде, који су то мојп претходиипи — паучпици, чпјпм радом нисам хтео да се користим? Најпре је речепо да се пнсам користпо научннцима, а мадо ипже веди : „читате ирнповетку ндн нзвод нз онога, што је овај или онај извор, којн му се нри руцн десно, казивао, пдијадиу, иромашену комиилацију готових, ] ) Нека се прегдедају протоколи седница Сра. Учен* Др., па ће се вндехн, ко је решавао, да се то дело штаниа•