Просветни гласник

КЊШКЕБНЕ ОБЗНАНЕ

783

ту^их истражиБава." После овога, мепи не остаје ништа друго, до да, са славујем Криловљевнм, рекнем: „Избави ме, Боже, таких судпја!" Даље, крптичар без икаквнх доказа набраја: „рађеио на дохват" „неуредно", на ,хитњи", „исторпчке критпке нема", „самосталност се ие опажа", ,туђпм се радовпма не користп" (ово је по другп иут), „са довољном савесношбу", »аривидно — патриотска тендецнозиост" и „не ретко њој се жртвује нстпна." Све је ово лако изрећи, алп за то треба навестн доказе. Еаквп су докази наведени ? Никакви. Голе речи и више ппшта. Даље велн, да у II. књпзи „није взложена историја свега српскога народа од XII—XIV. в." На књпзн не ппше исторпја »свега" српскога народа, као што у нсторијн Соловјева нпје псторија ,свега " руског народа, јер пма Руса чак у Славонпји и Митровиди, а о њима нема нп речн. Тако је и II. књига „Историја сриске краљевине и царевине" а. пе свега српског народа. Тако се ппше псторпја, тако мора и бити, јер историја није етнографија. Међу тим критичар погрешно мислп, кад каже: „на осгале српске земље, које нлп никако иису улазиле у Неманићеву државу, илп су улазиле само за неко време, није готово ннкаква пажња обраћена". Па што је бпло вајде српској краљевинп или даревини од оних Срба, који су бпли под туђом влашћу и под туђпм барјацима борпли се иротиву српске краљевипе царевпне? И запста сам говорно о Босни. о Хуму, Далмацпјп н Дубровнику,само онолико, колико се то тицало српске краљевпне у једпом илн другом смислу. Крптичар је чуо „ иреко ", да ннсам пзлагао исторпју оних Срба, којп су билн под „ госаодством" угарских краљева. Још су неумеснпје ове његове речи: „Па исторпја, књ. II., бави се веома мало самим сриским народом ." Поред онога, како је разложено и пзложсно унутрагнње стање у срнскоме краљевству и царству, двојитн псторију народа од његове државе, династнје и политичког тока догађаја, то не може радитп ирави нсторичар. Ено псторпје свпју држава и парода, па нека мп се покаже једна псторнја, која је друкчпје наиисапа, на пр. Соловјев, Карамзин и т. д. Друго је то писатп историју са нарочитпм смером, на пр. културну историју, или исторпју рада пли религиозну псторпју и Т. Д. Што се тпче ирекора да је дато Ђ незнатно место " унутр. народном(?) и држапном(Р) животу, ја папротив мпслпм, да сам онпсом унутрашњог стања премашио границе дозвољене у аодобним списнма. На ир. да бих изнео слнку жпвљења народног, напечатао сам „ ирактчк " хпландарскп (818) и „грапице земаља хтетовскога манастира (841). - та два акта стање народа тако је рељеФно изнесено, да боље тешко да може оппсатп ма чпје иеро. Крнтичар прелази на главне делове књ. II, а заборавио да наведе доказе за оно, што је изговорио у опште о књ. II. Њему су, просто, наказпвалп о мепи, да сам „шовпнпста", да нпсам хтео корнстити се претходннцима, и будп Бог с нама, а он то све упео у критику без пкаквих доиаза. Мало даље впдећемо нрост иренис онога што Је о менп иисао г. Руварац. Из овога се впдн, да крптичару није познато, да ја, мојим ученицпма,

најпре пзлажем пзворе пли историју сриске историје, па тек после саму нсторију. Крнтичар велп: „Времену до Душана пнсац посветио целу трећпну књиге (од 1159—1331), а то нпје псторија српскога народа скоро за впше од 150 годпна, него махом ред биограФнја срнских владалаца." Узмите у руке коју хоћете иолитнчку нсторију ма кога народа, на пр. Иречекову исторпју Бугарске, илн Маколаја исторпју Инглеске или Саловјева псторију Русије пли историју Влашке и Молдавске М. Когалничана и т. д., ви ћете свуда наћн исторпју онакву, какву сам и ја написао. Разлика је у томе: чнм има више очуваних извора, тим је лакше написати исторпју дотпчних народа, и обратно, чпм је мање пзвора, тим је теже наппсати псторију дотпчног народа. У нашој историограФПЈи ми имамо сувнше кратке и мршаве летописне белешке, имамо »жптије" Немањино, његовнх двају синова, нмамо списе Теодосија и Доментијана, имамо повеље владалачке п нешто писама, имамо животе архијепнскопа, и краљева до иобеде Душанове над краљем угарским Робертом (до 1335 г.). У продужптеља Данплова: о цару Душапу, патријарху Савп и избору патријарха Јеврема. Од страних ппсаца имамо неколико иапскпх була противу ч шизматичких » краљева. 0 Немањп имамо белешку тирскога ђакона п беседу солуиског митрополита Евстатија, белегаке Лукарпјеве, белешку Хониатову, белешку Кинамову (ппаче писање Кипамово одиоси се на жупанијско креме нагае исторпје, где је и уиотребљен), имамо неколпке белешке п нисма у Со<1. Д. Кукуљевпћа; пмамо знамениту реченицу Хопиатову: ђ 66 тоте 6 ЈУееџсси ЛЈгеукх^од. Имамо Дневппк Ансбергов у Монумента Германнје. Имамо две расправе: о другом бугарском царству Т. Успенског, и о „Немањип Дегаи", у Слав. Сборннку Васпљевског. Ја овде не говорпм о Мавроорбипу н другима, којп су по нешто рекди о Немањи н другима, нити о ономе писму и уговору дубровачком између Немање, Мирослава и Дубровчана. Ето извора, по којнма је оппсапа влада Немањина. Поред ових српскпх извора, на стр 25, именовани су изворн о јереси Богумилској. 1 ) Којп сам извор превидео? Ја нисам могао о нашнм краљевпма говор гтп пешто друго, него ли оно, што казују извори. Не знам која је то „ иодссна грађа", јер нисам ппсао историју, као штојекритичар грађу о Душану тако удесио , да га назвао „мечтатељем и узуриатором*. Ја сам изнео дела и факта, која су извршили наши краљеви, не да нх „ирослављам*, него да их пзнесем онакве, какви су у истинп бнлн. Што се тнче „ сластољубивости и многоженства Милутинова", то је критички описано и разложено по изворима, из чега се види до очигледности, да Милутин није бно нп „сластољубац нп многоженац". Што тако о њему мнсли пгтријарх Јован, нпје ннкакво чудо, на ннје чудио што се тога мњења држи п крптпчар, алн тако о Милутину не мпсли Григора, коме ја верујем. Корети ме, што сам га насликао оиако, како га је наслпкао сувременик — вл ^стелин — владика, 0 тој јереса говорено је у првој књизи 453—467