Просветни гласник

784

КРПТПКА И БИБЛ П0 ГРАФЛЈА

Данпдо, писам погрешпо, јер да сам урадио иначе, значндо бп писатп „несавеспо" исторпју. Не треба губити из вида једиу врдо важиу околвост, на име, — да је у иочетку XIII. в пала византијска даревпна; да су Царпградом владали Латини внше од пола века, да грчки ипсци нису оставнли никаквих бележака о Првовенчапом (оспм свађе с братом н прогопства Јевдокпје), као ни о краљу Радосдаву, Владиглаву и првнм годпнама Урошеве владавине. Тек с осдобођењем Дариграда и васпостављења внзантпјског царства, почињу грчки писцп писати о Србпјп. Једшш је пзузетак Акрополпта, као главнн начелнпк никејске војске у Европп. Он пише о краљу Урошу I п његовом ратовању протпву Никејске војске, као и о томе, како је закључпо мпр с царем Никејским, бранећи бутарског цара Михапла, скога зе га. И пнсади су о краљу Урохпу I., о Мплутину, о Дечанском, о Душапу п нешто мало о цару Урошу. То је све што се односи на „Ист. Срп. Нар." књ. II. И то сам све пајсавесннје прибрао п у II. књ. исторпје сриске унео, где је чему место. На оне ситнице, које му је потказивала „клика узајампог хваљења", као што су цптати на грчком или датпнском језпку, нећу ни једне речп рећп. Ннје питање у томе, него је пптање у исиравности и верности цитпраних места, или у верности или неверности наведених Факата. Да критичар није проучавао предушанопску српску историју, навешћу одмах доказ, на пме: ја сам казао, да је Св. Сава осповао аризренску епископију, а чланови Ћ клике за узајамио хиаљење*. тврдплп су нротнвно т. ј. доказпвали су, да ју он нпје основао. Он њима верује, а не верује моме тврђењу. То Ј 'а нисам тврдио на памет, него на основу позитивних дата. Сад смо и с тпм питањем на часто. На стр. 27, 96. и 97., ево шта стојн у „Истор. Срп. Нар." књ. II.: (У време Немање): „Једне српске епмскопије зависнле су од архпјепископије Прнмејустинианнјске, а друге су потпадале под власт барске архпјепископије." — „Св. Сава основао је епископију у Призрену у храму Богородпце Левншве" (сада се зовеЏумаџампја). Кад г. крптичар тврди по „ најбољим српским псторицима", који нису написали никакву српску историју, да је друга књига моје исторпје „ неверна", онда значи, да није проучена Фактпчна страна наше исторпје и да за Факт оснивања еипскопије прпзренске ннје ни знао. Нећу разлагати, огкуд сам ја знао, него ћу напоменути, да је моје тврђење најсјајније и несумњиво доказано и печатом истине потврђено. Кардииал РК;га пронашао је у минхенској библиотецп спис архијеппскопа охридског Димнтрија хоматенског: Пед1 бпадхкл* ХСС1 УпедодСт<; Хе^догогоуутмг хаХ %е1догого11џег(>)1>. Год. 1891 г. Иаљмов је писао о установи ерпског патријархата, а ове, 1892. г., нздао: Нови подаци о српској архијепнскопији, коју Је основао Св. Сава. Оовадва списа напечатао г. арх. Дучнћ извешће у „Веснпку српске цркве" о. г. Он вели: До сада су бољи исторпци домаћи п странп тврдпли, дајеСв. Сава основао 8 епископија, у броју којих није бидо „ири-

зренске ". Зборник арх. Днм. Хоматеиског то питање копачно ре.1 ава п мора се сматратн за свршено. Арх. охридскн Д. Хоматенскп удожно је синодскп протест, преко скопљанског владнке Јована, противу српске архпЈепнскопије, коју је Св. Сава, мимо охрпд^ког архијепископа, пзрадпоу Нпкеју код цара и васпљенског патрпјарха Германа II, — н што је иоставно свога еипскопа на прпзреиску епархпју." Ако ншнта друго, бар ову заслугу требао ми је прнзнати критпчар и његовп „наиболће" научни дошаптачп. Потврдпдо се моје тврђење, д \ је Св. Сава основао „ иризренску " епископију, Нолако, полако, потврдиће се и оне остале; само дагано. Не може се тврдптн, да сам овај податак узео нз књига „бољих " исторпчара, којп нпсу написали никакву историју. 1 ) Не критикује се ппсац, него његово дело. Крптнкује се с аозитивним и иссумњиним Фактима, а не голпм речма, или са „може битп" пдп „од све прпдике" идн са речју „ отнгодђ " ! Но хајдмо даље. Г. крнтичар крнви ме, да се не обзпрем на »ппсанпја" г. г. Рачког, Новаковића, Иречка, Кон. Никодајевпћа, Мијатовпћа, Руварца, Ковачевпћа, Павловоћа п некаквих другнх којпх н нема. К. Николајевић је тврдно, да је Вукашин убно цара Уроша; да је царица Јелена бнла сестра Александрова, ОливергЈва и Богдановч. С његовпм првнм мњењем — сагдасан сам, али с његовим другим мњењем не могу се сложити. 0 томе сам написао расправу у Гласнику Срп. Уч. Др., књ. 55., стр. 825: Јован и Богдан — то су браћа Холпварн нлн Оливерн. Царица Јелена нак ннје с њима у сродству, јер је она потомак Немањин по Вукаиу и стоји с Душаном у деветом степеиу сродсгва. Она је кћер Враткова. Вратко је имао три сина: Гргура, Александра и Комнена, и три кћерн: Јелену, Милицу и Теодору. Г. Мпјатовић је писао, да је Вукашин убио цара Уроша, и после о Вадшпћпма и Ђурђу Вранковићу. Ово додази у III. књ. Истор. Срп. Народа. Има још његова расправа о краљу Мидану и краљицп Наталији, где он докалује, да су онн лозе Немањине, али ће се о овоме говорнти тек у IV. књ. Ист. Ср. Народа. (Морам приметнти, да г. Флорински греши пишућн „Неманићи." У пзворима таквог ирејимена нема, него имају „ Немање " налик на презимена: Обућииа, Памучина, Ђурина и т. д.). Г. Павловић слатко ће се насмејати, кад прочита, да ме на њега упућује г. Фдорннски. Што се тиче новитета г. Ковачевића: да Вукашнн није убио цара Уроша и да Вук Вранковић пије издајннк, са чега је писац и познат у нашој исгоријској књижевности, — ово друго тврђење пориче сам г. Флорински, а о ономе првом, види се, да ннје прочитао моју потоњу расправу: „Краљ Вукашин сринуо с пресгола п убио цара Уроша". Веоград 1886. 0 овоме његовом тврђењу бпће говора мадо даље. 0 г. Новаковнћу могу рећи толико, да ја не поЈ ) (Јге&. II. 23. казује за Теодора Компина, деспота епирсвог, да се прогласао царем и да га иа царсхво венчао Димитрије Хоматенски, охр. арх., због чега је дошао у сукоб с натријархом и никејским царем. Том љихном распром и користио се Св. Сава, (в. Конст. Тех. Срећк. стр. 19).