Просветни гласник

842

РАДЊА. ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЈЗТА

Оавет је са 8 противу В гласа — један није гласао — одлучио : да се умоли г. Дим. Јосић, проФесор, да по ново прегледа обе читанке и упореди с примедбама г. г. реФерената, на за тим да поднесе Савету своје мњење о томе : која би се од поменутих двеју читанака могла употребпти за привремепу читанку у III. разр. основних школа. Што се тиче основа, које бп требало утврдити за|израду читапке III. разр., Савет је изабрао нарочиту комиспју, у коју су ушли г. г. Дим. Јосић, Јов. Миодраговић, проФесори, и Мих. Јовпћ, учитељ. УИ. Саслушан је усмен извештај г. г. Ж- Поповића и Љуб. Јовановића, о делу „Теорија књижевности" (Л.итерарни облаци) од г. П. П. г Борђевића. Г. г. реФеренти изјавили су, да је ово дело добро израђено и да се може примити за школску потребу. Савет је усвојио мњење г. г. реФерената. Г. г. реФерентп изјавили су, да не траже никакав хонорар за прегледање и оцењивање овога рукописа. VIII. Саслушан је усмен реФерат г. Љуб. Јовановића о „Цару Јовану" од г. Мите Живковића, ироФесора. Савет је, по предлогу г. реФерента, одлучио : да се ово дело може откупитп и употребити за поклањање ученицима у вајстаријем разреду виших средвих школа. Г. реФеренат је изјавио да пе тражп никакав хонорар за прегледање и оцењивање овога дела. IX. Саслушан је усмен реФерат г. С. Антоновића, о делу „Историја турске царевипе", у српском иреводу од г. Чед. Мијатовића. Г. реФеренат је изјавио да је ово дело добро, и да се може препоручити за понуђену потребу. Како је раније ово дело препоручио и први реФеренат г. Ст. Л.овчевић, то је Савет, усвајајућп њихово мњење, одлучио : да се дело ,Историја турске царевине" може препоручпти за књижнице основних и средњих школа. Г. г. реФеренти изјавили су да не траже никакав хонорар за ирегледање овога дела. X. Прочитан је реФерат г. Дим. Соколовића о рукопису „Земљонис Краљевине Србије" за III. р. основне школе, од г. Пав. В. Несторовића. РеФерат гласи:

Главном Просветном Савету. Према одлуци Главног Просветног Савета прегледао саи рукопис „Земљопис за III. разред основне школе", који јеЈ 1 удесио г. Павле Несторовић, учнтељ, п част ми је подпети о томе рукопису следећи извештај. Г. Несторовпћ је ночео свој „Земљопис" подунавским округом, па ишао редом и описивао све округе, и на послетку је пзрадпо „оппнп преглед Краљ. Србпје". Г. Несторовић би боље учиипо, да је пре, но што је прешао на описивање појединих округа, написао једно уводно ирсдавање у овај нредмет, у коме би учинио прелаз са нрироде на карту, а уједно и унознао децу са картом, јер су то деца, која нн појча немају о карти, нити пак знају, како су обеле;кенеореке, планине/Јравпице, варошп, села и т. д. Да је г. Несторовпћ написао уводпо предавање, у коме бп учинио прелаз с*природе на карту, п у коме би све ово упознавање с картом обухватио, учинио јби једиу иостуиносг у пзучавању овог предмета, без које се не може ни замислити права настава у овом предмету, а у овом разреду. Ни једап наставиак не сме, а и не може одмах прећн на опнсивање поједпннх округа, док не упозна децу са читањем карте, и тек кад то добро утврди, нрелази на описивање поједпнпх округа. Г. Несторовић је дакле у овоме учинио кардпналну погрешку, коју је најмање смео учинити. Сад да пређем даље. Како је год г. Несторовић пшао у описивању округа, тако ћу исто и ја следити му, и износити оно, што је по моме мњењу погрешно. Тако, г. Несторовпћ, говорећи о границама подунавског округа, велп : „одвајају га реке Љиг и Колубара", место : „раздвајају га реке Љиг и Колубара. За реку ТопчидерЈвели.': да извире из села Рипња, а могао јеЈказати из места Ковиона. За Раљу вели: да извире из села Парцана, а треба да је казао изнад села Парцана. Вели : да извире „у два извора", а треба: „извиреиздва извора". Код лековитих вода помиње само ^„Киселу воду" код Паланке, а међу тим могао је навести бар још једну киселу воду у старом београдском округу, у атару села Рипња, тим пре, што је ова страна подунавског округа богатија минералним водама, но псточна. По пишчевом тврђењу изгледа, као да је само једна минерална водауцелом овом ОЕРУУ. Д ок то не стоји.