Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВПОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕГА

847

Из свега до сада изнесеног увидеће Главни Просветнп Савет, ; да, п поред најбоље воље, немогуће ми је нрепоручити ово дело Главном ГГросветном Савету, да га одобрп за'основне школе. Главном Просв Савету 10. Априла 1892 г. Понизан, Београд. Дим. Ј. Соколовић учитељ. За овим је саслушан усмен реферат о истом делу од г. С. Антоновића. Како је г. Антоновић усвојпо сие иримедбе г. Соколовпћа, учињење у реФерату на овпј рад. а поред овога изпео и неке нове погрешке у овоме делу, то је Савет усвојпо мњење г, г. реФерената н одлучио: да се ово дело не може прпмитн »а понуђену потребу. Г. г. реФерентнма одређен је хонорар п то г. С. Антоновићу двадесет (20) а г, Соколовпћу тридесет (30) дпнара. XI. Прочитан је извештај г, Дпм. Ј. Путниковпћа и Ст, Ј. Нпколића, о делу „Будилник", од г. Јов. Поповића, учитеља, којн гласи : Главном Просветнои Савету. Главни Просветнн Савет упутпо пам је књнгу „Будилник" да је прегледамо и оценнмо: може лн се препоручпти за поклањање ђацима основнпх школа. Ми смо ову књигу прегледалп и част нам је поднети Савету своје мишљење у овоме У овој књизи пма 4 чланка. Првп је чланак ,Лаза Шкундрпћ." последњи арамбаша лички; други је „о Јаничарима"; трећп „Под Козјаком"; и четврти ,Песме и загонетке из Знепоља." Ирви чланак је прича. У њој се прпча како су Лази Шкундрићу узета у војску два брата, па кад су хтели и њега узети, он је побегао у хајдуке. Хајдуковао је 14 год., па кад је, велп се, престала војна (не каже се којајето војна бпла), онда се врате. сви војничкп бегупцп па н Шкундрић, те и данас живи с породицом у Лнци. 0 Шкундрићу је само толико, а то заузима 2'|. г стране. Осталих 5'/. 2 страна ове исте прпче доносе нешто друго. Писцу се спгурно учинило,биће мала прича о Шкундрићу, па узима у помоћ неког дечка од 15 година из Хрватске, који случајно долази на конак и прича о Србима п Хрватима. Дечко прича како су Срби, кад су се доселили у Хрватску, били гањани, вешани, убијани, набијани на коље и т. д. и то све с тога што се зову Срби. Све је то било пре доласка Турака, пре Косова. (Тако се мора мислити по ономе што се прича).

Кад су пак Турци почели освајати и Хрватску, онда су, вели се даље, Хрвати побеглп испред Турака чак до Беча, а Србп са Аусгрнјом одбрапплп те земље од Турака. Но сад се'Хрвати врате и почну гоппти, мучнти ј И убијати Србе „говорећи да су ти Срби, што им сиасоше земљу од турске силе^— Хрвати." „То је бно узрок новој свађи Срба са Хрватпма. Та је свађа дуго и дуго трајала, на и данас нпЈе ншчезла." Прича ова свршава се песмом Каћанскога: „Хеј трубачу"! Као што се види, овај чланак носи наслов ,Даза Шкундрић", а у њему су трп стварп, од којих су последње две два пуг веће од прпчања о Лазп Шкундрпћу. Да ово последње пма какве ве!е са Шкупдрићем, и које како бн се могло прпмити, алп то је тако невешто везапо, да се не може рећн пи да је"~накаламљено. Осим тога у овој се причп велп 4 да су Хрвати мучили, убијали, вешалп па п на коље побпјали Србе само за то, што се зову „Србп", н да је то било још пре Косова. М<'ђусобна борба око пмена Србин и Хрват и ако је се. у последње време развпла доста, пре Косова је^није било, а најмање је бпло тога, да су Хрватп Србе у тој борбп чак п иа коље иабијали. Тако нсто не знамо кад су то Хрвати побегли чак до Беча пспред Турака а Србп са Аусгријом бранпли Хрнатску. Писац је хтео да овоч причом будп национална осећања у деце, п да развпја патрпотизам, алп оваквпм нзношењем п представљањем он чини врло ружну услугу тој пдеји. Мржњу пзмеђу Срба и Хрвата треба стншаватн, браћу мирнтн, а не будити још већу свађу п омра»у. Ппсац као да то и сам признаје, јер на завршетку чланка вели: „И ако су Хрвагп нашу браЛу мучили, ми опет не треба њих да мрзпмо, него волимо, јер су они наша браКа и ми смо од једиог племеиа словенског." Но после онога што је пре оХрватима речено, ово нити је логично нитн ће што вредети. Свршетак приче је, као што рекосмо, песма Деј трублчу!" Овои '"песмом нисап, позива Србе на Цариград. Почетак, дакле, овог чланка буди мржњу против војачења аустријског, средпна приче буди мржњу протпву Хрвата а у псто време позива Србе да пх воле, јер су они наша браћа, а свршетак позива Србе на Цариград! Чланак „0 Јаничарима" највећи је у овој књизи, јер заузима (са сликама) 30 сграна, а остала три чланка само 16 страна. У овом чланку штампана је цела Впшњићева несма „Устанак на дахије." Као увод, пре песме, писац је удесио