Просветни гласник

868

кивани и уназивана Нам је она пажња, која одговара достојанству архипастира црквених. По цркиама је чистоћа, која одговара светињн места, а свештенство већим дедом живи међу собом братски п у добрим одпосима стојп са народом, сем које-где пма заваде народа са сјичнтеницима, особито где су рђави свештевнци. Има свештеника којп небрижљиво служе, идн и не служе, пма их који и не знају служити, — пма их, који јавно држе жене на саблазну народа. Долазећи у додпр са сиештенством, које иам је у знатном "броју свуда излазило на сусрет, водили смо реч о узроцима опадања вере и побожности п о поправцп њиховог стања. Еао узрок опадању вере, извосили су у опште наше зло друштвено стање, које највпше нотпомаже рад нашпх надрикњига, којн са пуно безобзприости пншу протпву св. вере и цркве. Као поправку овога пзносилп су, да се од стране државнпх власти обратн већа нажња на поштовање празника и свега оног, што је Србпну свето, — а не да се у дане празника свет зове судницн и да се тада држе лнцитације и други послови врше. Поред општег злог друштвепог стања, које је у комешању и међусобној борб I, још и школе ако не кваре, ни мало не понрављају морал и нобожност у народу; јер деца — ђацп не иду у цркву, мало уче верозакон и не негује се у срцу њиховом побожност од стране учитеља. За ноправку материјалиог стања, свештенство изјављује, да се поради, да се што пре уведе систематична плата. Јер овако се впше ие може, пошто се бир врло неуредно даје, а остала свештенодејства већином се врше ка вереспју. Свештеник да би одржао своју кућу, мора да ради земљу, коју мора сам да оре и копа, као и сваки други тежак. Радећп тако и борећи се са спротињом, прнродно је, да се не може посветптп своме раду са оном збиљом н вољом, као када бп био материјално обезбеђен. С тога Сабор би својим ауторитетом имао да иодејствује код Краљевске Владе, да се што нре поправи свештеничко сгање. Л.ане је Сабор издао правида, како да поступа свештенство односно туђега елеменга у неким окрузима. И ми смо се уверпли да то пнје ни мадо помогло, — свештенство н властп о томе ни мадо не воде бршу, нити се српска мпсао н језпк шпри; — остаје све по старом. Обидазећи наше св. манастире прпметпди смо, да се они с муком чувају п да их Јако нритискује веднка пореза. Манастирп би се боље могдп чувати, кад бп имали више братства н овн били са што већом спремом, и којн би екопомију н у онште газдинство манастирско развијалп у рационаднијем нравцу. Од онога дана, када би се у нашим манастирима почела земља и сви видовн економпје рационалније радити, напредак манастпра био бн знатно опажен п манастирп би тада што већма одговарали својој цељп. Да ово буде, треба створити законске могућности, да се увећа број калуђера, који бн се, поред обичне спреме за нодвиг монашки, улознали

и са ратарством, виноделствои и воћарством у нашој таквој шкоди. На овакав начпн образованп кадуђери, поред услуге светој цркви, за кратко време од манастирског имања начпниди би манастирска угледна добра, која бп од користп била нашему пароду. Говорећп о овоме, мп модимо Сабор, да овој тачцп извешћа Нашег покдони споју просвећену пажњу и да размпсли, како ће да се очувају манастири, овп споменици и задужбине наших старпх иредака, ова огњишта, која су очувада српско име и веру народа нашега. Кадуђерству нашем створене су законске сметње, да се оно не множп, а пшло је се на то, да оно пзумре. За доказ овога, нека се узме у оцену она огромна такса за поједнне степене моиашког чина, па чак и за само монаштво, и ако је оно подвиг покајања н ради спасења душе монаха, Сем тога, нека се узме у оцену и она тачка садањег закона о цркв. властима, у којој се говори: да јеромопашка лица могу бнти само онп, који су свршнлн бар два разреда богословије. Ова тачка законска противи се одредбама св. канона и зато је треба укииутп. Напомињући ово, Ми нисмо за то, да у монаштву нема образованих калуђера, но да треба радити на том, да се њихов број увећа, а са увећајем броја њиховог, пружнће се могућност, да их буде и са што већим образовањем. Поред оиога мпслимо, треба рлдти иа том, да, се манастири осдободе садање порезе, и да ову пдаћају само иа знратну земљу Ми смо до данас ио овоме чинили некоднко представака алп су нам све остале безуснешне. Исто тако чинидп смо корак, да се смањи у закону о так ама, такса за уведења у свештене чинове, алн п ту нпсмо боље прошли, јер до данас не добпсмо ннкаква одговора на наше представке. После избешћа овог, смаграмо за дужност, да у најкраћпм потезима унознамо преосвећену г. г. Архијереје, да смо воднли озбпљно старање: 1-во Дасе стане са пут «назаренству", као по све штетној секти. 2 го. Да се што ире донесе иов закон о Богосдовнјп, и 3-ће, Закон о систематичној платн свештенства. Радећн на томе да се назаренство сузбпје, актом нашим ЕБр. 774. од 16 априда ове године, захтевали смо од г. миннстра просвеге, да се затвори „Сада Мира", која иостоји на Енглезовцу, а коју је подигао Енглез Макензпје у цељи држања скупова назаренских. Услед протеста Нашег „Сала Мира" затворена је, н заузимањем Нашим и овд. свештенства, као и државном вдасти, назаренство је сузбијено. — Надамо се, да ће се ово здо са свим и искоренити. Говорећи о „Назаренима" напомињемо, даје се оно бидо почедо шириги међу грађанима, који жнве у највећој оскудици и који припадају стадежу: тестераша, винограџија, кочијаша, кројача и сличнпх занатлпја. Како о овој секти нпшта нчје бидо познато руској цркви, то смо на захтев представника руске царевине, написади један извештај о иостанку —