Просветни гласник

876

уживањима и т. д., али све то више објективно и врло ретко пушта срцу на вољу. Једно два пут сећа се и љубави. 15 * — У Летопису 108. штампане су ове раније нештампане песме : а Мало роиство (земни рај)»/*° «Нешто о Фетисламу» (48. у садржају), «Осноеа карлов. школах » (бр. 50 ) нЈБубав је живот Ђ (5!.) «У скели иод Видином смишљена.» (52. у садржају: Непознатој) «Одиев иредњој» (53 ), « Оишта мука* (54.), у којој пјану крчму назива и оцем и мајком, а хлеб и винце божјим телом, што су њему то свеколике части, те узвикује : »Вами су ми кратки санци слатки, Вами су ми тужни дневи лаки, Вам се истим посред раја смјешћам, Вам ли главу више звијезда попнем, Вами мудрост по самоћи светој С Југовићем српским Соломоном Тражећи нађем, пак и радост ону Ком небесни своју вјечност слади.» У Летопису 109. јесу ове: «Оиомен п , «Отијев на Давидово: Госиод возводит низвр.» (бр. 57.) (( Пријатељство или дијамант» (58. «Шесна бесшенни камен и у садржају), «Преиорука свијету» (59. додаје још у садржају «Дух Исуса Христа,) « Утјеха мојим родитељима у једном иисму из Вид. у Бесарабију» (61. «Утјсха сина родитељима на далеко") <( Разврат» (62. додаје још «Соблазн"), у којој износи да је све пролазио и слава и јунаштво и спомен и иохвала, а да је смрт и рака опште место. Живота после овога нема. а нема ни хвале по заслузи, с тога : »Јести, пити то је наше, Испод дојки раја тражит' Докле будеш па и прођеш. Та у гробу нејма добра, Нема Фајде ни од шега Све ј' залуду, кад се умре.» За овом песмом долазе још: На иитање, шта све сам радим ? Одговор. Расвит самоће ирви и Расвит сам други (63. и 64.) Волео је самоћу, јер је онда свагда у својем свету: «собом слушам, собом заповедам Без насиља штогођ хоћу бива, Нејма жалбе, нејма расправљања, Цару л' боље икаквоме свјетскоме ? Ништатн су преда мноме силни ! Ниско л' ти су под ногама мојим'!» Часом глупе ја са стола збадам, 159 ) Годишњнда 289—293. ,60 Ј Да иије оиа под бр. 42, „Нађено блажепство*?

Ласно л' стављам мјесто горда Нуму, Расплакано нека тјешп људство. Од самоће ништа слађе пејма; Већих душа у њојзи је нића; У њој нађем, шта у вањи нс би(х) Чег' по царе, а код свега жели, Нити миш'ца прпбавиг' му дуга, Нити може куппт' му га злато, Мир унутри и иознанство себе, Задовољсгво л' с крајњим потребама, Земна блага спроћу тог су ништа. Сва л' им праска ни за длаку оне У самоћи питајуће сластн. 8 У 25. броју ^Јавора" за 1876. саопштио је Јустин Михајловић (син Ристе М.) песму Симину, коју је писао у Крагујевцу 30. декембра 1834. Мото је ове песме «Ев' под исту ону нашу стару: — Христос нам се роди Вуковару." Потписао «Сима М.-Сар. 81Уе Ч. Ч. Цр." „Јавор" за 1885. годину донео је сем две песме, које су и раније биле штампане, још једну у 27. броју : «На Цетинчо (у Црноп Гори) 10- а ЈОлг а 18%8-е г. ЧеститанЂ Лукгану МушицкомЂ владичества.» Ова је песма подужа; има 156 стихова, а нађена је у хартијама Лукијановим. Овим сам дошао на крај са набрајањем Симиних радова, колико могох прикупити. Остало је само још поменути писма, која су му штампана, као и дела, која се помињу, да их је нанисао, али која не угледаше света. Године 1832. штампан је врло леп зборник разних састава наших књижевника, онога времена под именом: «Србски Родолњбац уређен ВасилГем 3. Чокерлан част I «иШе с1и1с1 И Ног. Е)ег вегђјзске Ра1по1;. У Будими Словима кр. Свеучилишта пештанског." (1882. на 8-ни VIII. 160, 4. л.). У том су зборнику два врло интересна писма Симина писана на Цетињу 1. марта 1829. Прво је писмо одговор Ђорђу Димитријевићу, Лазару Лазаревићу и Јовану Рајићу, да нема шта да им пошаље, јер су му «Расп^вке" давно већ у Трсту, трагедија Обилић је у г. Лћтописца, а за «Дику Црногорску" вели: да и сам не зна «куд је, ђе ли, што ли — а млого ме је, и највише крваве муке стало." Кад препише народне песме, послаће их заједно «с прим^чашама разшема" уз поједине песме. Друго је писмо писао познатом Димитрију Милаковићу, ком на почетку писма жели: «На Парнасу ми српскоме — узникао, цветао и мирисао."