Просветни гласник

898

ПРОСВЕГНИ КОВЧЕЖИЋ

лечи народ. Из унутрашњости сташе стизати таке вести, да влада огласи опсадно сташе у неким местима, а лице сваког интелигентног човека.у Русији нокри се стидом за себе и народ. Имати с једне стране колосалну, грандијозну књижевност, имати Пушкина, Гогоља, Тургењева, Достојевског и читаву плејаду великана коју завршује Толстој, а с друге народ, који каменује лекаре и види у интелигенцији свог крвног иепријатеља, без сумње је трагичан положај за сваког просвећеног сина ве.шке државе, који осећа ту страшну аномалију у интелектуалном развоју Русије, као велике целине. На вести о зверским поступцима светине у престоничкој штампи завлада ужас, сопв^егпаИоп, као што веле Французи, који нађе, после кратка времена, одушке у потоку грдњо и поруге, која се изли на главу народу. Читајући подробности астраханских нереда, пишу „ Новости в чини ти се, да читаш главу из аФриканских догађаја и авантура Ливннгстона и Стенлнја. У великом губернијском граду, у једној из средишних тачака Поволожја читаво племе безусловно дивљих људи. Они не иду голи, сена не једу. Младунце не носе на леђима у џаковима од рогоза, у ноздрве не нровлаче прстење, ну само се тим негативним цртама и ограничава њихова свеза с цивилизацијом и културом. У колерно време спалити у граду главну болницу, убити лекарског помоћника, начинити богаљима лекаре, запленити болеснике — то је нешто »сказочно ■уродливое, а скоро Фантастично Све аФриканско још је разумљивије од астрахаиског Две ве/.ике вароши, прожиоевши свака по сто година, пале своје болнице и извлаче из њих болеснике на самрти. Много им дадоше вековска зрелост и вековски развој ! к Без сумње им нису много дали, ну и толике године излажења тако исто не научише Ђ Новости к начину, како треба и како се може писати о народу. Велике шаблонске новине хтедоше тим да поканЈу свој либерализам, ну то безобзирно, ако хоћете, дивљачко, писање иде само на руку непријатељима спега оног што је руско ; Енглези и Немци на основу таког писања у последње време издадоше читаве брошуре, у којима, по руским изворима, доказују, како Руси самп држе свој народ за стоку, а интелигенцију за »шаику/ која се подигла над народом и заборавила на њега 1 ). Шибање по образу самога себе у опште је гадно, ну овде је изашло одвратно. Коме је позпата тежња руског народа за просветом, и жртве, које подносе руска села и градови, само да подигну школе и читаонице, тај ће Ј ) ВидиКи8818сће Хиа^апДе, V. Е. В. Бапш, аив Ает Еп^Нзсћеп V. КиДоК ОЈеШг. ВгезДеп, 1892,

се тешко сагласити с оваким писањем. У опште, у Русији народ или сувише идеализују, или сувишс критикују. „У самој ствари — пншс » ВЂстнинг Евроаи, а осуђујући тако ппсање — средњи Рус није сувишс бео, али пије ни сувише црн. Из тога, што многи у Русији лењују и пијапче, неноји обмањују и лажу, још не излази, да је рускн народ лен, пијанац, варалица и то још — »по својству сво карактера'). Ми наведосмо, шта пишу «Новости,"- као глас с једпе странс. Страпка, која ндеализујс народ, за сад ћути. Ну сво како пропрлћају те жалосне догађаје прве петроградске повипе, „Новое Времн " (6. септ., 1892 гЛ: „Судекн процес у саратовској судској палатп о нередима због мера, које беху предузете против колере, производн утисак, који поражава. Он нас препосн управо у времепа пугачевске бунс или Стенке Разана. По свему се види, да сс крај XIX века у пародној маси ничим пс разлнкује од краја XVIII илн XVII века. НајгадниЈим гласовпма по клања она пуну веру, живећи п сад, као и пре дво стотине годипа у пуној тами, без најоспованијих појмова, без првих пдеја правних и друштвепих. Доста је, да неки пијанац илн скнтница избрбља штогод о одузммању земље од пломића у корист сељака и о отрову, који доктори, по савету њихову, пуштају у воду, да со освете сељацима, доста јс таке немогуће глупости, па да читлва села са својим пзбрачим властима на челу узму коље и мотике и да се дигну против лекара и сваког, ко им саветује, да не верују таким глупостима. То је жестока лекција оним неразумним главама, које из лажнога консерватизма сметају делу пародног образовања, гледајући у њему нешто, што прети данашњем поретку. Може ли се доказати јасније, него што доказаше ти нереди, да је баш то народно пезнање најстрашнија претња том поретку, која је готова да избије на површину при најпустијем поводу? То је лекција и оним народњацима, којп обмањују себе и друге, указујући у народној маси само на црте скромности, трпељивости и детињске добродушности. Испоређење народа с децом, испоређење, које тако често код Руса на зло употребљују, ако се и може допустити, оно једино с обзнром на таму и незнање, ну не дао Бог нпком, да се сретнс са узбуђеном гомилом те ( ,деце, <( која одговара кољем на закашњене доказе разума.... «Предајући бунтовппке судској казни, коју су потпуно заслужили, можемо ли, гшше даље «Н. Времн, а да не осетимо и своје рођене крпвице у тпм одвратним доказима народне таме и дивљаштва? | Казна, као средство за чување мира и поретка, 1 ) ,В4стникт> Европи,* августа, 1892.