Просветни гласник

8

ИЗ БЕОГРАДА

У НЕТРОГРАД I

шти, у одеждама још прилично сачуваним. На том месту, и на истом темељу, подигнута је, у првој половини овог века, нова црква Десјатинаја у византијском стилу, са врло лепим кубетом. Следујући примеру својих предака, Свети Вл.адимир раздели при смрти своју пространу државу међу своје синове и унуке. Али Кијево прелажаше У наследство најстаријем иотомку Руриковом са називом великог кнеза. Сви остали кнежеви беху му потчињени и призиаваху надмоћност и првенство ионосног Кијева. извор славе, али и великих несрећа за њега. По смрти Владишровој, наследници се завадише, отпмајући се око кијевског великог престола. На иослетку Јарослав, син Владимиров, надјача све супарнпке п поста велики кнез кијевски и јединп господар целе Руспје. У неколико војних похода потукао је Пољаке, одузевши им градове црвене Русије. Разби и уништи Печенеге под сампм зпдинама Кијева, па коме је месту подигао најлепшп донде храм у Русијп, Св. С офију , у који ћемо доцније ући. Потчини с 1уде и основа Јурјев (Дорпат) нд њпховом земљишту, Јарославаљ међу Мерјанима на горњем току Волге, ширећп у исто време и хришћанску веру међу нноверним народпиа. Издао је први писменн законик који је до нас допро : „Руску Правду." Ступио је у кркну везу са најмоћнпјим владарима Европе путем удаје и женидбе сестара, кћери и синова. Под његовом владавпном Кпјево достиже врхунац своје славе. Град би озидан каменим бедемима.Њих је данас нестало, али у староме граду, на углу Владимирове и просечне улице, налазе се остаци два висока и дебела зида, подупрта железним пречагама, јер су паду склони. То су последњп осгаци чувених златннх врата, тако прозваннх но истопменим вратпма негдашњег Цариграда. Врага су бпла од бронзе па позлаћена, око четирп метра шпрока и десет до дванаест метара висока, а над вратима беше црква. Бати разори и ова врата, која су бнла утврђена. Данас су те рушевине заокружеие гвоздепом решетком, јер пх Кијевљанн чувају као светнњу. Ако овом истом владпмпрском улицом продужимо наш ход, правцем до александрпјске плаштади у Подол. наћићемо ту једну чесму, бнблијскога значаја, Из чељустп лава, које Самсун расклана, тече вода, којој народ прпписује неку тајанствену моћ Мало пма хаџнја, који долазе у Кијево, а да се те воде не напију, или с њом умпју. Јарослав сазпда, даље, пов Кремаљ, у ком беше кнежевски дом, овде негде на овоме брду, алп о њему нема пи трага данас. Под њпм се становништво умножило н доњи се град, Подол, иодпгао на обалама Дњенра, којнм пловише стотпнама лађа, доносећи II разносећп са осам тргова кијевских све производе јужне и северне, источне п западие, јер је Кијево онда бпло средиште светске трговпне. У њему су се стицали Грци, Талпјани, Холанђанп, Немци. Јарослав украси град многобројнпм црквама, међу којпма је, као што поменусмо, црква Свете СоФнје, уз коју основа и нрву библиотеку у Русији. Прнча се да је онда Кијево бројало четири стотине храмова, којџ га лепогом своје архитектуре п украса, блеском својпх иебро-

јених позлаћеннх и посребрњених кубета градише такмацем поносног Цариграда. У оваквом граду живот је морао бити раскошан. Па ипак у ово доба процветаше Пешчере, у које сад идемо. У. ПЕШЧЕрСКА Лавра. Њен постанак. Успенски САБОр. Лавровска ризница. Пустињаци. Антонијева Пешчера. Свето-Николајевски манастир. Значај светиња кијевских. Физнономија Крешчатика у вече. Малоруска девојка. По брежуљцпма (од скора утврђеним) који се дижу по обалама Дњепра, од прилике, у простору од два сахата даљпне од Кијева, налази се впше манасгира, подигнутпх над пећинама, у којима су некад пустињаци живелп. Међу овима, најгдавнији је „Пешчерскаја Л.авра", на Брестовом побрежју. Високи је зид окружује свуд у наокодо. У простору што га овај зид обухвата диже се главни Пешчерски Сабор (Успеније Богородице) и манастир са свима принадлежним зградама, као и дом Митроиолпта Кијевског, титуларног архимандрита манастпрског, у коме, али ретко, живи, већ у другом свом дому, у староме граду до Св. СоФије. Првобитног манастира саУспенским Сабором, што га је сазидао бпо у расксшном стилу в. кнез Јарослав, нестало је, јер је у току векова и ова Давра делпла судбу Кијева, те је много претрпела у време ратова, што су пх властити домаћи кнежеви међу собом водили, а нарочпто сграда са свим од на вале Батијевих хорда Последња несрећа снађе Лавру пожаром 1718. год., у ком пзгореше многобројни документи, богата бпблиотека и пропаде великн део драгоцености. Великодушпошћу ПеграВеликога црква и манастир беху обновљенп, као што п данас постоје Ова је Л.авра снабдевена радионпцама, пз којих подмирује сама све своје иотребе, као браварске, сголарске, обућарске н сву осталу економију, којом се нодмпрују потребе свакндашњег жавота. Нарочпто су развијене две индустрије: воштарнпца и тииографпја. Убогим црквама овај манастир раздаје бесплатно пли ио врло умерепој цени црквене књиге. У мапасгиру се налази и слпкарска школа, у којој се пзрађују једпно црквене слнке. Пошто врло много света, на 170 хиљада душа, долазп годпшње пз целе Русије на хаџплук у овај манастир, то је у истоме постројена гостионица, у којој се спромашнијим путнпцима даје беснлатно удомљење, а имућнијим по врлоумереноЈ цени. Уз гостионицу има и болнпца. Велики Пешчерски Сабор сазидан је у стилу византијском као све цркве у Русијп. с поља четвороугласти са округлинама по окрајцпма, а унутра представља равнокраки впзантпјскп крст. У среднни крова диже се велико кубе са неколико мањих по боковима, а до цркве око 90 метара високи звоник на впше спратова, састављених од концентричних осмоугластих кулаархитетонски украшених и венчапих трулом и крстом. Црква је сва испуњена фрескама изнутра и с поља, некад врло вештачким фрескама и мозанцима византиским, о којима данас нема нп трага. Иконостас је од резаног дрвета,