Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВВТА

191

У § 102. се вели: „Кад пред именом стоји какав придев, онда се оно мења у мушком и жен роду, у једнпни и множини овако: <1е 1)011 (1е ђеПез Пеигз с!е с1е а Ле а (1е (1е (1е Ово вреди само онда, када је именица узета само једним делом својим и када, с тога, пред њом стоји деони члан : али ако је испред именпце одређени члан, оида се она мења као и да нема придева. 1а §гапс1е агтее, с1е 1а »татЈе агтее итд. Еод поређења придева (§ 144.) каже се, да се сотрагаШ сГе§аШе прави „стављањем аизз1 и 81 (где?) 4 А зар се, ради тога, не употребљава и аи(аи1; ? Између осталих нрнлога, којп се употребљавају за образовање апсолутнога суперлатива, ваводи се и реч разтМетет. Како апсолутни суперлатив казује извесну особину у врло високом степену (4гез, ±'ог1, ехсеззкетеп!, итд.ј, то реч раз8ађ1ете111,, која значи прилично, не може ни служити за образовање тога суперлатива. На крају истога §. вели се, да се каже него или од (требало је додати; иза компаратива) преводи са дие. Зашто нпје поменуто како се преводи као и иза сотрагаШ сГе§аШе и од или између које долази каткада иза сурперлатива ? Није поменуто да присвојна заменица, као год и члан. уздиже компаратив на степен суиерлатива; а ни то да члан остаје пред именицом, ако придев у суперлативу дође иза именице, Обично се код придева, у граматици, помињу главиа правила о месту придева. У Недељковићевој књизи нема ништа о томе. У примедби § 154. каже се, да се „у личне састављене заменице може урачунати и еп, које замењује 2. пад. личне заменице у оба броја Али, ово еп може се употребити само у односу на напред тачно одређено лице ." Ово је погрешно: 1. с тога, што се еп не може рачунати у састављене личне заменице, које и немају 2. падежа, 2.) еп не замењује 2. падеж личне заменице ма ког лица, већ само 3-ег; 3.) што се еп пе употребљава „само на напред тачно одређено лице," већ поглавито онда кад је реч о животињама и ствар^Цма, а за лица чешће се употребљава лична замен\ица са предлогом с1е. У § 159.: У место с1е 1ш, сГ еПе, (1' еих, сГ еПез кпотребљава се еп, када је реч о стварима (а у §\154., који сад поменусмо, каже се, да се е!1 уиот|ребљава само на напред тачно одређено

лице"!); а у место а 1ш, а е11е, а еих, а еПез употребљава се у. Зашто овде није поменуто, да у не замењује личну зам. 3. лица само са предлогом с!е, а, већ и са свима предлозима који казују место а у свези су са личном заменицом 3-ег лица, дакле и са предлозима с1апз, еп, зиг, сћег, с1етап1;, нпр. ЕзЧи еп Ггапсе? Оп1, ј' у зшз; — Ее те»1ест с!етеиге4-П епсоге <1апз се !1 ,е та1зоп? N011, П п' у <1етепге р1из; — 17 отшђиз раззе (-1; -) П (1етап1 уо(;ге рог(;е? Ои1, П у равзе итд. У § 157. ири набрајању случајева, у којима се употребљавају растављене личне заменице, изостављена су ова три: 1. иза сотрагаШ-а, 2. иснред односне заменице, 3. у свези са тете. У даље недостатке ове Француске гранатике долази и то, што су нравила у њој често нејасна и незгодно казана. Да поменем само два три случаја. §. 230. „8ићјопс1;Н представља оно еиго глагол каже као идеално, неиостојеКе." §. 200. „Ба р1ираг(; тражн, да глагол дође у множпну; долази пак (ко долази: 1а р1ираг1 или глагол?) у једнину, кад после ове заменице стоји именица у једнини." §. 158. а, „Заменица наша себи, себе каже се у Францускоме језику са то1, 401, 1ш, еИе, поиа уоиз, еих, еПез, кад је реч о одређеном лицу или ствари." Као допуна овоме је тачка б. истога параграФа: „заменица 801 (себе) не употребљава се у множини; уиотребљава се за стварн или лица у оиштим и неодређеним реченицама. Ово објашњење употребе заменице 801 је и нетачно и нејасно и непрегледпо. У тачки а, нетачан је онај додатак „кад је реч о одређеном лицу пли ствари," јер се 801 може употребити баш и када је реч о одређеној ствари, нпр. 1а роез1ерог(;е зоп ехсазе ауес зог ; 1е& гетогЉ ^ие 1е спте ггате аргез зог зоп!; (;оијоигз сшзап(;8 итд . Тај додатак је у исто време и нејасан, јер он вреди (бар прва доловина његова) само за 3. л., а како је иравило стилизовано, изгледа да може вредити за сва лица. У тачки б. нејасно је да ли други део њен вреди и за множину „у општпм и неодређеним реченицама" или вреди само за једнину, а није јасно ни то, какве су то „опште и неодређене реченице." Оспм тога, цело то објашњење о употреби заменице 301 није прегледно издожено. Ствар је у томе, да се ученицима објасни, када ће се српска заменица себи, себе превести растављеном личном заменицом одговарајућег лица, а када са 301. Мени се чини, да, ради тога, најпре треба