Просветни гласник

209

днзање народног благостања. Ако Србпја желп да постане јак центар за умно освајање и задобпвање, она мора што пре пматн свој унпверзптег Говорећи о средње-школској наставп, он је на првом месту напоменуо нови наставни пдан, који је већ издан и којп ће се одмах упутити па одену Главноме Просветноме Савету. Као пгго ће се пз поднесенога плапа впдети, његова је основпа мнсао у томе, да се у Србпјп заведу хуманпсттке гимназије а не класнчне. И ако идеалпстички правац претеже у новоме наставдоме плану, ппак је дато довољно маха п природпим наукама. Садашње наше гпмназнје нпсу гимназије у нравом смислу ове речп, нитп их образоваипји пароди за то прпзнају. По новоме наставноме плану учнће се у гпмназпјама мање но што се до сада учпло, алн ће се опо што се учи, моратп добро пзучитн. Тпме ће само моћи отпастп досадашња претовареност, површпост н растуреност код ученика, који су свашта учплп, а опет су мало што добро и поуздано зналп п умелп. Он је одсудно противап свакој пндигестијп мозга, већ хоће да се у учеппцпма развпја саморадња. По повоме наставноме плану, ученицп ће имати мање да уче, алп ће за то наставнпцп пматп више да раде с ученпцима, а ту баш и јесте гарантија за боље васпптање ученпчко, на које се у хуманистпчкпм гимназпјама мора обраћатп много већа пажња, но што је то до сада бпло. Протнван је свакоме голоме моралпсању, како је данас у нас у „моралним поукама", и сматра да је то туђа ствар, која нпје за нас. Није противан увођењу „ФилосоФСке нропедевтике" у наше гпмназпје, али ју је за сада до бољих прилика изоставио због недовољног броја снремннх наставнпка за предавање овога нредмета. После решења питања о новоме паставпоме плану, г. министар је нагласпо као врло важно питање о уџбенпцпма за средње школе, којн се морају подврћи једној озбиљној стручној и иедагошкој ревизији, те према томе и удеситп боље но што су сада. Додирнувши још неке важније тачке из новога наставнога плана, г. министар је изјавио како се нада да ће с радним снагама, које дапас има међу наставницима средњнх школа, моћи нотнуно извести новп наставнп план п правац у средњим школама. После овога свога говора, г. министар се опросгио са свима члановнма савета пожелевши им успешан рад на пољу српске просвете. II. Прочитано је писмо г. министра просвете н црквених послова, од 2. овог месеца, ПБр. 15.615,

којпм се извештава Савет о постављењу нових чланоиа Савета. Савет је ово прпмио на знање. III. Према чл. 4 „Пословннка Главног Нросветног Савета", прпступљеио је избору потпредседника савета, н савет је једногласно пзабрао за потпредседпнка г, Јеврема А. Илпћа, начелнпка министарства нросвете. IV. Прочнтаи је и прпиљен заппспик прошлога састанка. V. После овога председппк јс претворио седницу савегску у копФеренцпју, у којој су члановп савета пзмењалп мисли о начипу рада у Главном Просветном Савету. С овпм је свршен овај састанак.

САСТАНАК 547-ми 18. новембра 1882. год. у Београду. Би.ш су: аредседник, Стојан Марковић; редовни чланови: Јеврем А. Илић, Јован Ђорђевић., др. Ј. Туроман, С. М. Лозанић, др. Мил, Јовановић — Ватут, ирота. Јак. Павловић, др. Ник. Ј. Петровић, др. Ник. Никодић и Стев. Давидовић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и прпмљен записник прошлога састанка. II. Прочитано је ннсмо г. министра просвете и црквених послова, од 7. овог месеца, ПБр. 16.137, којим се пита савет за мншљење о квалиФикацпји г. Владимпра Петровпћа, свршепог ученпка Велпке Школе. Савет је прегледао сведоџбу овога кандидата, пајенашао: да г. Иетровић, којп је свршпо природно-математички одсек философског ФакулВелике Школе, има Формалну квалиФикацпју за предавача у средњим школама, али с погледом на неке елабе оцене у сведоџбп, Савет мнслп да овај кандидат не може предаватн целокупну природноматематичку груиу. III. Прочптано је писмо г. министра просвете и црквених послова, од 1. овог месеца, ПБр. 15.625, којим се пита савет за мишљење о квалификацијн г. Настаса Нетровића, свршеног ученпка Велпке Школе.