Просветни гласник

537

Предазећп сада на специјадву задаћу нашега пспитивања, да видимо какве пазоре има свака од ове две горе поменуте школе на првобитну органпзацију породпце'). До примепе упоредног метода у историјском пзучавању права, научари, псторици п правнпци сматрали су тако пазвану патријархалну породицу као најпрвобитнији облнк нороднчног жпвота, па исто тако и друштвене организације. За карактерне знаке овога облика породпце прпзнавало се ово: 1.) неограничена власт оца — домаћнна над женом и децом, власт, која садржи у себи право живота и смртп; ова власт била је почетна веза породице, ко је изашао пспод иородичне власти, изашао је из породице; 2.) одређеност, да породицп ирипадају спмо они, којп воде своје порекло од мушких чланова (агнатичко првенство) п рођеии у законитом браку, а деца кћери и незакоипта не принадају породици, У осталом баш и при овим условима од кутњег старешине — оца, зависило је да ли ће се ново рођенче примити пли не примитп у породицу. Патријархални род, који је поникао услед распадања првобитне натрнјархалне породице на неколико засебннх патрпјархалних породица н сиајање ових породпца у савез на Федеративном основу, сматрао се као друштвени организам, који је основан на оним истим прпнцпппма, као и патријархална породица, а псто тако пма и карактерне црте патријархалне породице. Свуда је неогранпчена власт главе, свуда се не признаје сродство по женској линији и сродство, основапо на рађању у ванбрачном животу. Овакав облик породпце, очевпдно је, да се са свим подудара са онпм обликом породице, који сусрећемо у најстаријем периоду историје рнмскога права. И заиста, представе о првобитној нородици историци и правници узимају у оном облику, како га је створио стари рпмски жпвот Оно друкче није могло ни бити, јер је прво псториски испитано било римско право За тим, кад су почели изучавати историју германскога ирава а како се тада историја права свакога засебног народа изучавала са свим самостално, пису се постарали објаснити принцнппјелне разлпке германског нородичког уређења од уређења римске поских острва, а томе још певолико иамишљотина старих песиика о вдатном веку и, на основу свега ооога, учинио је онште изводе. ') Само се по себ г разуме, да ћемо овде изнети само најглавније основе обе школе. Потпуна критика обе ове школе одвела би нас далево, а не треба сметнути с ума да је напг чланак посвећен у главноме германској и келтијској нородици. Ногледи, који имају општи карактер, наводе се и разматрају само ради одређености излазне тачке спецпјадног исиити^ања.

родице, већ просто нрпметили само то да очинска власт у германском нраву има блажп карактер, него у римском, да породична права и права рода у Германаца ирипадају како сродницнма но мушкој тако и по женској липијп, како законите тако и пезаконпте деце. Све се ово сматрало као особина шп8 <тегташс1, као нешто засебно од ошитег правпла првобитних друштава, а као опшге правило смаграли су норме иајстаријега римскога права. Мало по мало, па ово услед честога понављања у свима монограФпјама и уџбенпцима грађанскога п дрлгавнога права, мпшљење да је патријархална породпца првобптни облпк породице и сваколикпх односа међу људима, било је признато, ако се може рећп, као догма правнпчке науке. У овом учењу о првобитном облику породице примена упоредпога метода требала је да произведе коренити преврат, а нарочпто што су у жпвогу нама сувременнх дпвљака откривенч облици друштвене и породпчие организације, који без сваке сумње носе на себп старији карактер пего рпмска патријархална иородица. У осталом још пре но што је и поникла упоредно-исторпска школа, пажљивије испитивање најстарпјег римског друштвеног и домаћег уређења довелоје до лткрића чптавог нпза таквнх Факата, који би. да је на њих обраћано више пажње, без сваке сумње поколебалп оно учење, које је дотле владало, т. ј- да је патријархална породпца била првобитни облнк породичне п друштвене организацнје- Говорим овде о оном открићу, зоје је концем двадесетих година учииио Кленце 1 ) да се у Риму од вајкада упоредо с адиаИо прнзнавадо и со§па1;1о. До Кленца су мпслилп да у другој половини републиканског периода у сродству безусловио је влададо агнатпчко првенство и само од тога времена за когнате се почедо признавати породично и сродничко право. Кленце је доказао да су се когнати користили извеснпм породичним иравима још од незапамћеног времена 2 ), за тим да се уноредо с циклусом агнатичког сродствасгадно иризнавао и циклус когнатичког сродства. Ово је довољно било па да се иосумња у то, да је натријархална породица, која је тако чврсто везана са агнатичким првенством, чак и у Римљана бида првобптни облик породичх ) Види њогов члапак »Ше Со^па1еп ипЛ АШпеп пасћ гбпшсћет Весћ1;е" у 2е118сћгШ Шг ^езеМсћШсће ИесМз-тазепасћаЛ, VI. Вег1Ји, 1828. Овде се Кленце јавл>а као претеча упоредно-историског правда, а нарочито што ои повлачи паралелу између установа римског права и права других ариских народа. г ) Међу давиашњим правима и дужностима когната Клепце указује на гив озсиП у свези са забраном брака у извесним §тас1и8 со§паИоп18, на право суделовања когната у породичним судовима и на оГбсшт 1и§ети.