Просветни гласник

340

места одбацити са сиим једногдасно да су ове стуиње разпптка и иредазилп арпскп пародч. А Меп п писди једпог правца с њим ово у извеснпм случајевима једногласно одбацују, пошто су они испитали самосталпо само римско право, а из права других арискпх народа узели само она дата, која се слажу с римским правом и иогледима, који се добивају при изучавању римског права Зато, да би се могао дати научан одговор на иигање, које вас занпма, треба марљиво без претходнпх погледа, али у нсто време не испуштајућп нз вида оне резултате добпвене испитпвањем другпх неариских народа, исиитаги најстарију псторпју породице и сродничког савеза у сваког појединог арпског народа, и тек иосле таког испитивања учинити упоређење и извести општи закоп за све расе. Такво смо нспитивање предузелп ми односно Келта п Германаца п дошли смо до закључка, да у ових грана ариске расе није постојала патријархална нородица у оном смислу речп како је узима Мен. Ма да исторпја застаје Германце н Келте у оном трепутку када је сродство ио мушкој линији већ добило превласт над сродством по женској линији, али ово последње сродство још нпје било са свим истиснуто. Исто тако у старих Келта и Германаца не наилазимо 'на ону безусловну очинску власт, коЈа се признаје у римском нраву. Најиосле у праву Келта и Германаца налазе се несумњиви докази, да су ови народп прошли оне ниже стенене развитка, које је нрошло п остало човечанство. Овде мислим да у кратким потезима кажем оно што је до сад учињено за објашњење најстарије породичне организације код разаих ариских народа, да бих тим утврдпо своје мишљење о органнзацији нородице и сродства код Келта и Германаца. Пре но што пређемо на специјалну нашу задаћу, треба да отклонимо једно опште гледиште које смо горе поменулн. Ствар је о гледпшту, учнњеном на основу Факата добивених упоредпим испитивањем језика, који, по мишљењу неких ппсаца, тврде да је код ариских народа у препсториском перподу постојао впши облик брака и патријархално уређење породице. Нама је потребно да прегледамо ово гледиште и нретресемо Фактима, и ако оно буде пстинито, онда би наш рад за одређење општих принцппа породпчне организације код свију ариских народа био излпшаи. А нарочито ако заиста језик арцјеваца неоспорно тврдп, да је код ариских народа постојао виши облик брака и патријархална организација породице са искључном превлашћу агнатичког начела у сродству, то опда сви трагови друкчијег поретка

у правима ариских народа морају се прпзнати као доцнијег порекла, бнло то да су услед разних прилика сами постали, било то да су их ариски народи нримили доцније мешајући се с разним пародима у доцнијем току свог исторнског живота. Алп пама пзгледа да докази, које нам даје упоредно иснитивање језика, нису баш тако пробитачни за представнике нама противног правца. Газуме се да ми нисмо намерни да чинимо самостална испптивања ; ми ћемо само да изнесемо то : да читав низ Факата, које наводе наши противници, говори баш у нашу корпст. Гади тога да се задржимо на богатом матерпјалу , који нам даје Пикте у свом „Опдтез тЛоеигорееппез" '), и по марљивом разиатрању овога материјала, налазимо: 1) да многи терминн, који означују сродство, мора да су постали у оно време када је преоблађивало сродство но жепској линпји. Овамо долазе у главноме грчки термини за означавање брата и сестре, ибеЛсрод идеЛсргј , имају један исти корен са речју беАџгк = утроба («' = сит и белгргс = и^егиз); н санскритски термини показују тај исти сроднпчкн однос, за§агђћа (за = сит и дагћћа = и1егиз), зб(1ага (за = сит п ис!ага = и1егиз), и занаМп (за = с и паћШ = пантљика од пупка Каћексћпиг, т. ј. од Једног пупка' 2 ). Даље санскрптски термин зуазог, т. ј. сестра, који је по мишљењу Пикта првобигно значио: „која ж^вп заједно (за = сит и корен \ т аз = ћаћНаге), т. ј. с братом, што је јасно да је постао тада, када женска није ирелазпла у нородпцу мужа, већ живела у иородици, у којој се н роднла, с браћом^). Оама реч брат (санскрптски ћћгШаг потГн. ћћга(;а) означује хранитеља, заштитника сестре. Од истог корена с братом (ћћг, ћћаг = 1'егге, зпз^еШаге, пи1пге) постаје у санскритском језику реч ћћаг(;аг, која означује мужа у смислу хранпоца и зашгитника 4 ). Нема сумње да је термин ћћга1аг постао пре не«> ћћаг^аг, зато што именица мушког рода у значењу брата изведена од корепа ћћаг, налази се у свпма арпским језицима, а у смислу мужа само у санскритском језику 5 ), где је она постала извесно после исељења индискпх аријеваца из заједннчке праотаџбине. Кад је у ведиских аријеваца место брата постао муж заштитник и хранидац женске, то се онда за означење мужа и почео употребљавати термин, који је пре означавао брата. Исто тако и један од термина за означење сина несумњиво је из времена Р1сШ, 1. С. Ђоте III. р. 1—68. 2 ) Пл 1. с., р. 52. 3 ) ]1ј1 1. с., р. 52. 4 ) Р1Ле(;, 1. с., р. 51. б ) Љ., 1. с., р. 20.

/