Просветни гласник

ШКОЛСКИ ДЕТОПИС

384

3 А.ЈЕЧАРСКА ГИМНАЗИЈА. Исиит зрелости за 1892,—93. шк. годину. Према пзвештају директора зајечарске гпм назије пријавило се за иолагање испита зрелости свега 7 приправнпка, од којих су б-орица положила исиит и то: 1 са одличним, 3 са врло добрим п 2 са добрим успехом. Један је, због слабог успеха п на поповљеном испиту, одбпјен на свагда од даљега полагања.

НЕГОТИНСКА НИЖА ГИМНАЗИЈА. Извегитај за 1892.—93. шк. годину. Предавања су отпочета1. септем., а завршепа су 10. јуна. Предавања није било од 15—18. септем. због бербе; због редње — шарлаха идпФтерије од 20—25. октобра и 27. и 28 октобра; због славе у впнодељској школп 1. Фебруара; због пзбора народних посланнка од 23—27. Фебруара п од 16—21. маја; због узимања владе у своје руке од стране Његовог Велпчанства Краља Александра 2. и 3. априла; због дочека Њеног Велпчанства Краљице Матере и Његовог Величанства Краља у Кладову 7. и 8. маја; свршетком маја у појединим разредима по два дана због исппта, јер је г. Ђ. Стојковпћ морао 1. јуна битп у Београду као народни посланик; и почетком јуна у нојединим разредима ио два дана због испита, јер је г. Г В. X. Нннић путовао у Дубровпик. Из поједииих предмета нису држани часови по читав месец дана због тога, што су наставници иремештани или отиуштани, а нови су и доцне постављанп и доцне су стизали, као што ће се ниже видети; те чпсове није имао ко да замени, јер су осталн наставппци имали своје часове, а нису ио својој спремп могли предавати туђе предмете. Онај губитак у времену у неколпко је иакнађен тиме, што насгавиици нису скоро иикако пзостајали због слабости. Ова школска година бпла је година искушења за ову школу. Две су главне незгоде сметале настави. Прва је незгода: одсуствовање ио одобрењу, отауштање и необпчио често смсњивсте наставнпка. Тако у почетку шк. године били су на одсуству г.г. Ђ. X. Нипић и П. Чортаповић, крајем шк. године добпо је одсуство г. Чортановић од 1. маја до свршетка августа; новопостављени директор М. Живковић био је на одсуству до 26. октобра; иочетком школске године отпуштена су два иаставника, а два су премештена у другу школу; крајем годиие један отпуштен, два враћеиа а једаи иремештен у другу школу; од новоностављеиих ночетком године један је дошао после 26

дана, други нпкако нпје дошао, већ је на његово место постављен опет другп наставник, те је то место попуњено тек иосле два меееца; на место отпуштепога вероучитеља новопостављени није се хтео примити, те је постављен други, којп је радио само месец дапа, кад је ностављеи трећи вероучитељ. Због свега тога само Земљопнс и Исторпја Срба остали су целе године у рукама једнога наставника, а свп остали предмети или су дељени у исто време на неколике наставнике, или су груписани прелазпли у разппм временима из руку једнога у руке другога наставника, или су најзад пеко време били пезаступљенп, као што ће се то код појединих предмета пзнетп, Није овде место износити неминовну штету као последицу горњој незгодп, алн се мора копстатовати, да ће ученици, који су у оваквим прпликама свршпли ма који разред ове школе, доциије храмати у појединпм иредметима. Због смењивања и отнуштања наставпика делили су се предметп ка паставнике равно седам пута! Друга главна пезгода, која је уједио снашла п остале гимнасије, јесте аромсна наставнога илана у невреме — у половини школске године. Промепа наставиога плана мора се неколико година припремати, мора се све до ситница добро смислити, морају за иоле радикалниЈу промену бити готови добрп уџбеиици, мора бити довољап број стручних наставнпка, и тек тада се почетком школске године може извршити промена. Овако, како се ове шк. годпне радило, ученици су у сред го дине тако рећи изненадно почели учптн иредмете, који се дотле нису учили, а престали су учити неке иредмете, које су у првој половини годипе учили, те тако се није довршило, што је у првој половини годпне почето, а почето је, што се крајем годнне нпје могло довршити. Штета је очигледна. Због горњнх незгода врло је тежак носао био за паставнпке: паучитп децу ономе, што је проппсапо, а још тежн: иравичио оценити успех учепика. Ну ја се иадам, да је та тешкоћа доста правилио савладааа те ппје учнњена велпка ненр вда ни наставн, која је у оваквим ирилпкама морала натити, нп учепицпма, чијп се успех морао блаже оцењивати. Да је и дисциилииа у овако ненормалиим ирпликама морала натити, види се из тога, што су многи ученици билн кажњеии. Тако је проФ. савет казпно 3 ученпка (из II,