Просветни гласник

390

ИАУКА II НАСТАВА

НАУКА Н ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ од ј ^ИМЕ јЗ. Ј ОМИЋА ДЕО ДРУГИ. О номиналним наставцима за оенове. (СВРШЕГАК) II. Пре пего што пређемо на адапциону теорију чије заступаике помепусмо, вредп споменутп, да се Шлегелова теорија о органском развитку Флексије предавала, нешго препначена, од једног нараштаја научннка до другога, да је достигла да п доцнпје нма заступника, истинапод другпм имепом, као теорија развитка, еволуције. Међу засгупипцима њеним у старије доба треба споменути Карла Фердинанда Бекера, чувеиог писца „Ог§аш8т"-а, Морица Раиа, а доцније особито РудолФа ВестФала. Теорија еволуције, како је пзнесоше споменути научници, особито последњи у више махова, није ни најмање нашла одобравања, шта више изазвала је оштру осуду од стране Курцпуса, Иога, Шерера, Делбрика и т. д. Само да споменемо како ВестФал тумачи постанак номиналпих основа. Он разликује у развптку језика три периоде иосле тога, како су постали корени. У првој се саме стварц одређују (,аи шк! 1'иг втћ"), у другој како стоје према људском мишљењу, у трећој какав им је међусобнн одиошај. У првој периоди посташе номпналне основе, у другој глаголска Флекспја, у трећој номиналпа Флекспја. Стање добива пзражај ујезику кореном, а као оно, на чем се јавља неко кретање или радња. Корен се употребљава п где се мир псказује, али се обично тога ради мења што се тиче гласова. Шпрп се с а, 1 или и. То шнрење корена има смпсла по мишљењу ВестФалову зато, што онда корен престаје означавати сваку ствар, иа којој се јавља радња или кретање што се казују, већ само једпа, одређена идп бар једна извесна врста или род ствари, чији се зпак сматра да је оно кретање или радња. Што корен добива а, г илн и, то означава напредак, да се што конкретнкје одреди и снецијалпзује нешто што је узимано као опште. У развитку се даље специјализују значења имена све внше, и тп „на домаку* вокали а, 1, и нису досга, већ се и друге гласовне комбинације употребљавају у пстој Функцији. Тако се

НАСТАВ I прво саставља са самогласним назал илп дентал: па т пи, 1а И 1и , за тим и ликвпде, те имамо га гг ги, 1а И 1и. Да постану изведене номпналие осиове, нриступа опет нов елеменат, јер кад год се појам лрошпри знаком, једном новом одредбом, наступа погреба, да се и труп речи што га има обогати једним гласовнпм елементом 1 ). Адапциону теорију први је извео А. У1удвиг 2 ). Прпказујемо је у главном но Делбриковој скици (Ет1еГ1;. 2 , стр. 66. и д.) допуњавајући у којечем из последњега му списа о том, који нам је за сад прп руци. Као један од темељитих зпалаца Веда, Лудвиг је, проучавајући језпк стари индиски тих свстих књига, најстаријпх текстова у којпма се сачувао, дошао на мисао, да наука о језику, како изводи закључке о развитку индојевропскпх језика, а према наслеђеним мишљењпма и нпотезама још од Бопа, ие нде правнм путем. Настављачп Боиовп и сувише се поводе за грчкнм језиком, тежећн да тај језик послужп као основа науцп о целом племену језика. У старом индиском исто тако мање се обраћа пажње на језик Веда него ли на класични санскрт, а баш језик тих књига, особито најстарије међу њима Рг-веде има толнко красних црилога за правилпо разумевање индојевропске Флекспје пменске и глаголске. Нашав у Веди да треће лпце јед. у меднју има завршетак -е (а не -1е) као у нерФекту, те се слаже с првим лицем, сгте ' чује се он 3 као и 'чује ме Ј ; тако исто мпсли, да се суфикс -зе упогребљава и за друго и за прво лице, и према том он закључује и о -тг -зг -И, да лични паставци немаху исиочетка пикаке свезе с означавањем лпца. Није у ирво доба никако ни бпло личних наставака већ само наставака за оспове, зато облици одређенога глагола нису ништа друго до номиналне основе. Истотомпсли Лудвиг и оиоминалнпм облпцима, падежпма, п помоћу Веда мисли да може доказатп, да ппсу испрва пмади одређено значење, нити има смисла говорпти о главном и основном значењу ипдежа. Само постоје основе, чија се значења поступно развпјаше и сиецијализоваше (Делбр. ор. сИ. 66—7). ') В. ошгру одену опе теорије у Ет1е14ип^' 2 , 62, 66., а о н.ој исто у делу Доменика Пецн 01оио1о»1а аг1а гесепШзипа, 1877. сар. II. 1ћегт. -) Ел181ећип^ с1ег а-ОесНпаИоп (Зихипдзћег. с1ег Ка18. Ака<1. ЛУ јјп 1887 ) - »Оег МтЛ 1т Уес1а« и т. д. 1871 Рга§, »А§^1и1та(ж№ 0(1ег А(1ар1Јои? Рга^ 1873. и најнотце опет 1еи> »Б1е Сгепе818 с1ег ^гаштаЉсћеп Еогтсп 4ев батзкг^ н т. д. у АћћапсП. (Ј. кбп§1. ћоћт. веае11. Лег ЛУјзгепбсћаПеп, В. 1\ г .—VII Ео1§е, * 3.