Просветни гласник

Д 0 Д А Т А К.

I. Календар. Давнашња је потреба, да се Бреме дели на мање и веће делове. За деобу времена дали су повода Сунце и Месец, и тако постаде календар (од јел. ка1ет = иавикати, објавити, с тога што римски свеи:теници морадоше јаино објавити, кад је мена Месеца; с тога је тај дан и назван са1епс1ае). Наш календар је 1. астрономски, 2. хришћанско-црквени. 1. Астрономсви календар. Нашем календару служи као основа тропска година, т. ј. време супчевог отока од пролетње тачке до пролетње тачке = 365,242 дана. У обичном животу рачуна се 365 дана у једну годпну. С тога изгубимо сваке године од прилике */ 4 дана, дакле за 4 године скоро један дан. Отуд свака четврта година има један преступан дан, тако да броји 366 дана. Али како је тиме нешто више узето, треба за 400 годона мање имати три преступна дана. За то су изабрате оне године, које се свршују са две нуле, и нису дељиве са 4. Тако је на нр. год. 1700. и 1800. испао преступни дан, а исиашћеи 1900. год., док 2000. год урачунаће се. Разуме се да и овако рачунање времена није баш без погрешке. Јер кад и сваке 400. године пустимо да испадне један дан, није опет довољно, јер онда су испала 3 дана 2 сах. 41 м. 20 сек, То чини за 3600 година оиет један дан. Ако пустимо да у 3600 година испадне још један дан, онда је погрешка са свим исправљена. Пре се рачунало (од Јулија Цезара) 365*/^ дана на годину, не обзирући се, што се сваке годпне више рачуна 11 минута и 12 сек. Овако уређен календар зове се Јулијев. Године 1582. погрешка је и поеле поправке сабора у Никеји, 325. после Хр., опет нарасла на десет дана, тако да почетак пролећа није био 21., већ 11. марта. Зато папа Григорије ХШ нареди,

да се после 4. октобра те исте године не пише 5 ., већ одмах 15. Тада он уреди и оно, што је горе речепо о испадању преступнпх дана. Овако поправљепи календар назват је Григоријев. Сви источпо- православни хришћани управљају се према Јулијевом календару, па према томе п код нас у Србији. 2. Хришћанско-црквени календар. Наши празници су непокретни и покретни; први су везани за известан дан у години. Такви су: нова година 1. јануара, Сретење 2. Фебруара, Благовести 25. марта и т: д. Покретни празници управљају се ирема ускрсу, као н. пр. Лазарева субота, велики петак, спасов дан и т. д. Према решењу црквеног сабора у Никеји (325. год. после Хр.) одређен је за ускршњн дан она прва недеља, која дође после равнодневичког пуног месеца; ако овај пун месец падне у недељу, онда је идућа недеља први ускршњи дан. У она доба, кад је овај сабор решавао, пролетња равнодиевица била је 21. марта а не 9., као што је сад, и према томе најраније би ускрс могао бити 22. марта, за случај да је пун месец 21. марта у суботу; а напротив најпозније 25. априла, ако је 20. марта пун месец а идући пун месец падне у недељу, 18. априла (29 дана после). Календарски знаци. а) После 19 година падају месечеве Фазе опет у исте дане. Овај деветнаесто-годишњи циклус зове се месечев круг. б) Број, који нам казује, која је година у тако званом месечевом кругу, зове се златни број. в) Под еиактом разуме се број, који показује колико је дана протекло до 1. јануара од последње мене месечеве. — г) Сунчев круг је време од 28 година, после којих недељни дани опет падају у исте месечне дане. У којој смо години сунчевог круга, казује нам у календару арапски број код овог круга. — д) Недељна слов а зову се она слова, кад се првих 7 дана у години означе са првих седам слова црквене буквице, па опа