Просветни гласник
1
Прилог „Просвртном Гласнику"
УВОД У ФИЛОЗОФИЈУ 3 А VII. РАЗРЕД СРПСКИХ С Р Е Д Н> И X ШКОЛА ОАСТАВИО МИЛАН ШЕВИТл
0 ОВОЈ КЊИЗИ Превео сам «Увод» из дела Ргесга Ле рћИоворћге, ге<И§е соп1'огтвтеп1; аих ргодгаттев оШс1е1в роиг 1а с!а8ве <1е рћПо8ор11Је, сРаргев 1ев 1едопз (1е рћПоворћЈе с!е М. Е. На5?'ег раг Кепе \\ г огтз, апсЈеп е1еуе с1е ГЕео1е погта1е вирепеиге, адге^е с1е рћПозорМе. Тај сам «Увод" испоредио са својим «Уводом у филозофију " што сам га раније написао по ^едсез-у, НЊо1- у и \Уипс11- у, и из овога сам пренео у превод што ми се чинило подесним и потребним. Осим тога послужио сам се у неколико и пропедевским делима за филозофију Кготап-а, , 1дпс1пег-а, [^о1хе-& н Витре1-а, и тако је ностала ова књижица, која је у главном израђена према распореду и садржају дела Кавг'ег-а и \Уогт8-з,. УЕОД 7 ФИЛ030ФИЈУ Филозофија је наука, или полаже право на то. Ну како многи поричу да је филозоФија наука, и не признају јој то право, го ћемо прво испитати, шта је наука у опште, за тим, које су разне врсте наука, те да бисмо могли видети шта чини науку, и у ком је односу ФилозоФија према осталим врстама наука.
I. О науци у опште, А. Шта је наука ? Чињенице: свако тело заузима простор, силом се мења стање једиога тела, кретање је промена месга, и многе друге, чине већ познату нам науку : Физику. Исто тако ако испитамо ма коју од знаних нам наука, видећемо да је наука збир чињеница (факата). Чињенице су тврђења, која су општа, т. ј. која не вреде само за један предмет или за један догађај, и, која се могу доказати. Чињенице Физичке, што смо их напред поменули, опште су и могу се доказати, према томе оне улазе у опсег науке. Из овога излази да је наука збир тврђења, која су општа, и која се могу доказати Ну ни ова одредба (деФиниција) није још потпуна, пошто сваки збир чињеница још не чини науку. Чињенице те не смеју бити набацане без икаква реда, или просто поређане једна крај друге без икакве везе. Особина науке је у томе, што нам она износи чињенице сређене, везујући их Ј ) Да би се могла изводити опшга тврђења, то свава ствар мора бити и остати што је, докде су год исти усдови: а свака промена мора бити изведена новом групом усдова тј. мора имати свога узрока. Кад би се ствари под исгим усдовима мењале, или кад би се мењаде без узрока, што је једно и исто, општа тврђења би бида немогућа. На овоме се оспивају два закона у догици: закон истоветности (идентитета), који гласи: свака ствар јесте и остаје што је, докле су год усдови исти, и закон узрочности (каузалитета) , који гласи : свака проаена има свог узрока. Са оба закона исвазује се једно и исто, тј. да ствари остају стално што су, да се непрестано сдажу собом, а за сваку промену да је потребна и промена усдова. Кад овога не би било, кад би нам се ствари сваки час и при истим условима јављале друкчије, ии о њима не бисмо могди ништа сазнати.