Просветни гласник

РЛДВЛ ГДЛ1Ш0ГА НРОСВЕТНОГ СЛ1!КТЛ

9

окрузнма, кад се ноређају једна иоред друге. А то је врло мало. 3. Може бпти корисно, кад се слпка ставља поред текста, да се њоме осветлн опо што се у тексту казује, н обратпо, кад се текст излаже поред слнке, да се љиме разјаспи опо што се у слиди износп. Алн никакве корпсти за наставу не може бптп од тога, што је тај „Атлас" спојеп са оним „опнсом поједпннк лпчности" н са онпм песмама па крају, кад то нема ппкакве везе једно с другим. Ово бп пре изазвало пометњу негојасноћу у стварању представа о предметима, о ко јима се говори у настави. Нека Гл. Пр. Савет нзволи примити уверење о моме одличном поштовању. 4. јула 1893. год. у Београду. М. Влајјић ЦРОФКСОР. За овим је прочптан о овоме делу реФерат г. Косте Ф. Ковачевића, проФесора, којп гласи : Главном Просветном Савету. Ппсмом својим од 22. јан. ове год., Сбр. 4,, Главни Просветнц Савет изабрао ме је, да као други реФереет дам своје мишљење о „Атласу Краљевпне Србије са животоппспма и несмама" од г. А. В. Спасојевпћа, учитеља. Одазивајућп се тој почасти Гл. Просветнога Савета, част ии је ноднетп своје мишљење: Најважније номоћно наставно средство у геограФСкој пастави је атлас. Пространи предели земљинн не дају се једепм погледом обухватитп у самој природи, а ученнку је потребно дати иојма о величини њиховој, као п о размештаЈу на њима свега онога, са чпм хоћемо да га упознамо. За то су и узети геограФ. атласп у помоћ. Али атлас ваља разуметп, ваља умети читатп оне знаке, којп су на њему обележени, знати или имати бар појма о размеру. Г. Снасојевпћ није упутпо у свом „кратком упустку" у овом смислу, но је унућпвао како ваља настављати географскп матернјал у школи. Менп се чини, да овоме није овде место. При прегледу карте Србпје и карата појединих округа запазпо сам ове недостатке: 1. Нема подневака п упореднпка, и ако свака добра карта мора да нх има. То је и био узрок другим погрешкама, које ћу ниже навести. 2. Незгодан размер карте: 1:629.000. Најбоље је узети размер у потпуно округлој цпФри. јер је тад лако прорачунавати и згоднпје за цртање карата у школп. 11РОСВКТНИ ГЈАСНИК 1894.

3. Сумњајућп у тачност карго за то што пема нодвевака и упоредннка, ја сам је уноређивао са Уо§е1-овом картом Балканског полуострва, где има и карта Србпје, па сам нашао: да је нетачна карга г. Спасојевнћа, узпмајућп, разуме се оправдано, да је Уо§е1-ова карта тачппја. И ако нема мерпдпјана, ја сам номоћу Уо§е1-ове карге упоређпвањем дужпне стунња па мерпднјапу с размернпком нашао даје на г. Спасојевићевој картн дужина ступња на мерндпјану нећа но што размерник показује. Ово је нотпуп доказ да карта ннје тачна. Поред овога на први поглед може се човек увернтп о тачкосги ове карге; н. нр. Горњп Милановац је са Крагујевцом скоро на истом унореднпку, докје на његовој картн нредстављено да Г. Милановац јужније лежи од Крагујевца. Ваздушпа пруга између Рудника п Гор. Милановца је краћа но од Г. Милановца до Чачка, код њега је то обратно. Митровица наша је много севернпја од Текије, но шго нам је то нредстављено на карги г. Спасојевићевој. 4. Манир цртања карата је веома рђав. Планине личе на гусенице. Ако се хтело, да се у овоме атласу планинама обележи само правац пружања, онда је и лакше и јевтиније то учпнити простим пругама; а ако се то није хтело, онда карте у атласу су неистинпте, јер не одговарају нриродн, а то је врло штетно по ученике. Испоредити само ваља иодрински округ п ужички, па ће се видети како иема разлике пзмеђу ужпчког округа, који је сав бреговит, п подрпнског округа, чијн је севернн део равница. Тако је н код осталих округа. Менп се чини, да се овде тежило, да карте буду што простије, те су с тога и исиале неистините. И ако је ово аглас за основне школе, не сме се ићи у упрошћавању гако далеко, као шго је ишао г. Снасојевић. 5 Реке су на многим местима праволннејне н. пр. Јасеница, Лепеница, један део Пека. Ученпк зна да река кривуда Зар то његово искуство не треба оживети на карти? Ја не мислим, да ваља произвољно искрнвудати реку, али ваља важније окуке и кривине означити. Овде би имао још ово да напоменем: да је онај каракгерпстични лук западне Мораве од Ариља до Краљева певерно представљен. Река Нпшава протиче кроз Ниш, а престављено је. да иротпче па пеколпко кнлометара далеко од Ниша. То псто вреди за Л.епеницу и Крагујевац. 0. Важнпји путови, минералне воде и манастири. о којпма се тако често говори у историји нашој, нису обележени. Ја држим, кад бп се ово 2