Просветни гласник

школски летопис

могао бп се узети за рачуницу у прва три и за земљоиис у I. разреду још по један час више, по што је досадашњи број часова недовољап. Немачки језик у I. р. предавала је гђца Јосимовићка, а све остале живе језике у свима разредпма гђца Николпћева. .Језпци су иредаванп у обиму програма, а од маја настајало је понављање. Ради прпмепе граматпчких правила рађени су прописани школскп задаци, који су редовно поправљани. Колико сам могао опазитп на самим предавањима и на испиту, слаба је пажња обраћена конверзацији, већ је тежнште наставе било у томе, да ученице тачно и брзо преводе, — па ма то било п на памет изучено — све задатке из Малпнпне и Анове читанке. Предавали су : гђа Јосимовићка у I. разреду и гђа Кеннгова у II и III. разреду. У данашње доба свп су хигијеничари и педагозн сложни у томе, да не ваља васиигати само ум дечији, већ да треба да влада потпуна хармонпја у васпитању тела и душе. Други народи нрегли су свима силама, да усгалачким радом око телесног васнптања своје омладине пзлече оне ране, које је вековпма уобичајено једнострано васпитање задало илађем нараштају. Код нас се од свих ових покрета још ништа не опажа. По гпмназијама нема више ни онпх учитеља, који су ученике поучавали у војном вежбању, а у вишој женској школи мора гимнастика да се поверп учитељицама, које од тога нп појма немају. Ако се, прелазећи на овај завод, узме још у обзир, да за гимнасгику нема нп локала, нп нотребних справа, онда се слободно може рећн, да је гимнастика постојала само на хартији, јер оно мало, што су деца за време лета радила по дворишту, не заслужује назив „гпмнастика".

У РАЗРЕДУ |»

БРОЈ ОПРАВДЛИИХ ПЗОСТАНАКА

< . ! оз . < н 2- о о ! о т н И И

Д в 0

М е С е Ч

Ј У

к О

II.

III.

IV.

V-

првом • •

132

418

385

434

202

1571

другом ■ •

125

391

133

трећем

123

106

335

Свега

186

606

578

349

2297

260

Све ово. што сам до сада навео о поједпним предметима, црпао сам из прпбележака, које сам редовно записао, чим сам долазио са каквог предавања- (Амо иде табеларни преглед о успеху ученица, штампан на стр. 15.) III. Ђачки изостанци и владање. — У опште се може рећп, да су ученпце марљиво посећивале школу. Неких месеца владале су редње по вароши, као што су наступна грозница, црвени ветар п др., те је због тога број оправданих пзостанака, нарочито у I. разреду, нрилично велпк, као што се види из овога прегледа:

Исто тако похвално морам да се изразим и о владању ученица. За мање грешке, као што су ненажња, немарност, аљкавост, расејаност и заборавност, несташлук и неучтпво понашање и т. д., кажњаване су ученице оиоменом, укором пли стајањем у клупп нли ван ње. — Строжа казна одлучења од школе на нзвесно време изречена је свега два пута у I. разреду због упорности и непослушиости двеју ученица према' наставнпцама. IV. Еабинети и гиколски намештај. — Пошто овај завод постоји једва 2 године, не може се ни захтевати, да су кабинети снабдевени свима потребним училима, тим нре не, што је у прошлој рачунској годинп велнки део школскога намештаја набављен из опште суме за „канцеларијске трошкове". У зоолошкој збирцп има осим врло леппх слика, збирке инсеката н других нижих жнвотиња, преко 50 иуњених кичмењака, од којих је потписанн приликом свога бављења у Београду више од половине измолио од директора зоолошког института на Великој Школп. За боганику школа има леп, мали хербаријум, лепе моделе и врло поучне слике за ботаничку термпнологиЈу. За манералогију набављена је врло лепа збирка кристалннх модела п мала збирка минерала. Осим тога набављеие су за земљопис најпотребније карте и разне слике; за рачуницу метарске мере; за цртање слободпом руком купљена је збирка орнамената, за нотно иевање нарочите табле са нотама за зид. У овој годпнп треба сваку збпрку још допунити, али пре тога ваља набавпти збирку физикалнпх апарата за IV разред, разне справе за гимнастику, једну шикаћу машину и добре прегледе за женски ручни рад. Из овдашње гпмназије узете су 22 скамије (впше се није могло добити) на послугу, али ће сад за IV. разред требати још скамија, које ваља набавитп из канцеларијских трошкова, пошто општина на такве ствари не може да троши, као