Просветни гласник

ДВА ПРЕДАВАЊА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Г1ри крају још да дам рачуна о неким изразима, који се овде употребљавају, неки можда први пут. По савету госп. проФ. М. Медића узео сам место напуњења — свагде — реч набој ; исто тако имам да захвалим госп. проФ. Борисаву Тодоровићу за следеће речи: наион за експанзију, загег за Зраппигш', «1гат, стаменит за 1'е81:, чврст, иреметање за трансФормацију, и још многих других, које читаоци буду нашли у овом преводу — на чем им овом приликом захваљујем. У Земуну, августа 1893. К. Карамат.

ПРВО ПРЕДАВАЊГ) ЕКСПЕРИМЕНТИ СА АЛТЕРНИСАНИМ СТРУЈАМА ВИСОКЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ И ЊИХОВА ПРИМЕНА НА МЕТОДЕ УМЕТНИЧКОГ ОСВЕТЉЕЊА Ништа није тако примамљиво и вредније за проучавање, као што је природа. Упознати овај велики механизам, открити силе, које делују, и законе, по којима раде, јест највећи задатак ума човечјег. , Природа је сакупилау васионом свету неизмерну енергију. Вечити прималац и посредник ове неизмерне енергије јест етар. Упознавање етра и радње, које он врши, јест један од најважнијих резултата модерног научног истраживања. Просто напуштање идеје о деловању на размаке, узимање медија, којипродиревасколики простор и саставља сва огромна телеса, ослободило је мислиоце од сумње, која се свугде наилази, и тиме што отвара нов изглед нових и непредвиђених могућности — покренуло је живљи интерес око појава, који су одавна познати. То је био велики кораку упознавању ириродних сила и њихових многостручних приказивања нашим чулима. То је било за просвећеног ученика Физике исто што је механизам пушке нли парне махине за дивљака. Појаве, које смо сматрали као чуда, и које се нису дале никако растумачити, гледамо ми сад са свим друкчије. Варница индуктивног калема, жижа *) Држано у америкаиском заводу електричних инжен.ера у Њу-Јорку, 21. марта 1801. године.

сијалица маниФестација механичких сила струјом и магнетом, нису више изван наше моћи, и место да су као пре недокучљиве, сада нам се мотрењем њих самих показују нашем уму као једноставни механизми, и ма да се њихова права природа тек наслућује, ипак држимо да права истина не може још дуго остати скривена, па инстинктивно осећамо да потпуно разумевање почиње тек свитати. Ми се још једнако дивимо оним лепим појавима, али више нисмо немоћни; можемо их и донекле растумачити, па и рачунати с њима, а тврдо се надамо, да ћемо најзад успети да сткријемо тајну, која их за сад још покрива. Коначна помисао сваког ученика природе, јесте да упозна свет около себе. Несавршеност наших чула пречи нам да се упознамо с унутрашњим саставом твари, па и астрономија, та највеличанственија и најпозитивнија од природних наука, може само да нас поучи о оном, што се збива и што се збивало у нашој непосредној близини, али о удаљенијим деловима неограниченог света, са његовим безбројним звездама и сунцима, готово не каже нам ништа. Него даље но што допиру наша чула, може нас наш ум да води, да нам чак и ти непознати светови, неизмерно малени и велики, могу колико толико постати познати. И опет, када бисмо и то дознали, истражујући дух наићи ће на препреке, које ће за увек стајати на путу правом упознавању онога што се иричињ а да је, прости иривид онога чему је једина и танка основа сва наша ФилосоФија. Од свих облика природине неизмерне енергије, која свугде продире и која, увек и увек мењајући се и крећући се, као каква душа оживљава троми васиони свет — облици електрицитета и магнетизма можда су најзанимвљивији. Учини гравитације, топлоте и светлости опажамо даномице и брзо им се привикавамо, а брзо и престану нам бити изванредни и чудновати; али електрицитет и магнетизам са овојим засебним сродством, са својим привидним двоструким каракгером. кому нема равна међу природним силама, са својим појавама привлачења, одбијања и обртања, чудним маниФестацијама тајних покретача, подстрекавају нас и изазивају ум наш на размишљање и истраживање. Шта је електри-