Просветни гласник

два предавањл николе тесле

може ико доказати, да постоје такови попречни етарски вали, произведени алтернисаном (наизменичном) струјном махином, која даје малени број алтернација (мена) по секунди; према оваковим лаганим поремећивањима етар, ако је у миру, може се понашати као права течност, Враћајући се предмету и држећи у памети да је опстанак две врсте електрицитета, мало да рекнем, веома невероватан, морамо се сетити да немамо никакових сведочанстава о електрицитету, нити се можемо надати да ћемо их икада добити, једино ако је са каквом другом већом ствари скупа. Електрицитет се дакле не може ни у ширем смислу појма звати етром, али ништа не смета да назовемо електрицитет са твари здруженим етром. или везаним етром, другим речима, да је тако звано статично набијање (сћагде) молекила етар здружен у неку руку са молекилима. Посматрајући тако ову ствар , били бисмо пласни да кажемо, да електрицитет учеетвује у свима молекиларним радњама. Сад, шта је тај етар, који опкољава молекиле, у колико се он разликује од етра у опште, то се може само нагађати. Не може се разликовати по густини, пошто је нестишљив; мора дакле бити под неким затегом или у кретању, а ово задње је највероватније. Да би се његове радње могле познати, нужно би било да имамо тачну слику о грађи саме твари, а о овој само умну слику можемо себи створити. Али од свих назора о природи, једино је онај, који претпоставља једну твар, једну силу и потпуну сугласност, најнаучнији и понајпре највероватнији. По мом назору чини се, да је такав малени свет највероватнији и да најбоље разјашњује највећи део посматраних појава, који узима да се тај неизмерно малени свет са својим молекилима, својим атомима, врти и креће скоро по истим путевима као и небеска телеса, носећи собом и ваљда вртећи етар или, другим речима, да носи собом статичке набоје (сћагде). Врћење молекила и њиховог етра проузроковало би етарски напон или електро-статични затег, а путна кретања учине електричног и сталног магнетизма. Пре петнаест година показао је проФесор Рауленд један врло важан и занимљив појав, наиме, ако обнашамо статични

набој, то се тиме производе учини електричне струје. Не разматрајући праву природу механизма, који привлачење и одбијање струја изазива, помислимо себи да су електро-статично набијени молекили у кретању, и тада нам овај експериментални чин даје лепу слику о магнетизму. Ми можемо себи замислити линије и цеви сила, које физично пос-тоје, и које су састављеие од читавих низова молекила у кретању; ми можемо увидети да ове линије морају бити затворене да се оне морају скраћивати и раширивати ит.д. Исто тако растумачује то најразумљивије и најчудноватији појав трајног магнетизма, и уопште има све лепоте Амперове теорије, а да нема животни недостатак исте, наиме претпоставку молекуларних струја. Не упуштајући се даље у овај предмет, рећи ћујош да сматрам све електро-статичне струје и магнетске појаве као такове, који су проузрочени електро-статичним молекуларним силама. Горње примедбе чиниле су ми се нотребнима поради нотпуног онаког разумевања предмета, као што се то мени представља. Од свих појава најважнији су за проучавање појави струје, поради њене употребе за привредне циљеве. која је већ сад јако распрострањена и која се сваким даном раширује. Сада је тому један век, како је први извор струје произведен, аодтогдоба непрестано су проучавани појави који прате струју, и неуморним трудом научника откривени су закони, по којима раде стру.је. Али о овим законима нашло се да они само важе, кад су струју сталног карактера. Али кад се струје по јачини мењају, показују се са свим различити и често неочекивани појави, и тад вреде са свим други закони, који још досад нису потпуно опредељени, као што би то потребно било; но радом особито енглеских научника стекло се доста знања о том предмету, што чини да можемо са једноставним случајевима радити, који се у дневној пракси појављују. Појави који су својствени мењању струјиног карактера, постају јаснији, кад се број мењања повећава. Отуд се проучавање ових струја олакшава кад имамо добро саграђене апарате. Ово и друге предмете имао сам на уму, кад сам градио