Просветни гласник

115

лима тако. како ће иста ујамчити трајни успех у погледу умнога васпитаља. Обе су књиге удешене тако, — а нарочито она за III. разред, — да чине средиште свима наставнпм предметима, који се уче у дотичним разредима: јер су примери за расветљавање граматичких појмова узети из оних предмета, којн се предају у II. и III. разреду. Па не само то, него се ученици III. разреда упућујујош и на чданке из чптанака за II. и I. разред, да тамо налазе потврде за правида, која се изучавају у III. разреду. Начеда иоступности, саморадње и конценграције иотпуно су изведена , што сдужи на част онима, који су књиге за ученике удешавалп У овим кљигама наћи ће почетник учитељ извежбанога упутника у предавању српскога језика, а нарочито: како се имају обрађпвати читаначки чланцц и изводити грамагички појмови и правила, — а сами ученици, иоред живе речи учитељеве, имаће и у школи и у кући вештога уиутника у самосталном израђивању задатака. За учење свакога, панматерњега језика, вреди начело: Једе, зсггђе, Гоуиеге ," па да буде трајнога усиеха. А ово је начело тачно спроведено у овпм књижицама. II сами задаци тачно су одмерени према ступњу снаге дечје за схватање, те нити својом тешкоћом премашају умну снагу дечју, нити сувишном лакоћом поннштавајт потребну драж за размпшљањеПрема овом слободан сам предложити, да се обе књиге од стране министарства иросвете и цр■квених иослова откуие и као државно издање иродају ученицима. Дубоко сам захвалан п писцима за овако депо п методички удешене књпге и Главном Просветном Савету што ми је пружио могућност да дам пзраза своме уживању у разгдедању и читању поменутих књижица, — а највећма ћу као наставник уживати, ако наши учитељп буду хтелн радити онако, како их писци упућују да раде. 18. октобра 1893. год. У Београду. Понизни Дим. Јосић ироФесор Богословије. По прочитању ових реФерата Савет је одлучио: да се оба ова дела могу препоручити за књижннце основних школа н за ручне помоћне књиге учитељима. За уџбенике ученинима основних школа не могу се за сада ова деда препоручити с тога, што за српски језпк постоји раније примљени уџбеник, који је државно пздање.

Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара свакоме по днадесет и нет (25) динара. IX. Прочитан је реФерат г-ђцце Евгеније Војновићеве, о књизн „Теорија и Цртанка," од г-ђе Станке, удове А. Адамовића, који гдаси: Главном Просветном Савету. Прегледала сам дело „Теорнја н цртанка свију женских радова" од госпође Станке Адамовнћке, које ми је Гдавни Проскетни Савет упутиона оцену, и .част мије поднети му своје мишљење о њему. Поднесена књига израђена је без сваког одређеног пдана и не би се могда усвојити као уцбеник ни за коју женску школу, јер не може послужити наставнпци као упуство, по коме би она могла предавати, ни ученици као ручна школска књига. У свакој школској књизи треба да има неке методичне поступности, требадо би дакле и у овој књизи низати радове тако, да се с лакшим почиње, а с најтежим завршује. И ова књига почиње са најпримитивнијим радом, но предази ка другим радовима тако су нагли, да не би могуће било по њој се управљати, јер чак истоврсни радови нису сређени по групама, но су само разбацани. Одмах у почетку стављају се деци питања, на која она не могу одговорити, јер о свима радовима, о којима се ту говори, ништа још чула нпсу. — Пптања су врдо нејасна и неправилна; ја ћу само нека навести: Капа дечија како се ради? Кодико мора женска чарапа да је дугачка у горњишту ? Каква приирема код мрежања потребује и како се ради и од колико се петаља почиње мрежатн? Начнн, којпм су поједини радови објашњени. врдо је незгодан, и највештнја раденица по њему не би могла нншта израдити. Цртежи, који су за наставу жеискога рада веома нужни, у овој су књизи врло небрежљиво пзрађени; с малим изузетком, готово сусвинесразмерни, нпр. на странп 22. рукав за женску кошуљу трипут је већп, но што би морао бити по изрезу, који му је одређен на уметнутом делу кошуље. На страни 24. огрдица за мушку кошуљу има скоро ширину стана, а рукав је дужи од цеде кошуље. На страни 33. основнц струк за женску хаљнну са свим је неправилно нацртан. Нигде се не казује како треба нацртатп основне линије, а не 16*