Просветни гласник

129

Свака друштвена појава пронзвод је рада неке ндеје. С тога, кад се хоће да истражују узроцн некој појавп, мора се, на ирвом месту. потражити ндеја којом је неко друштво прожето бил.о, па ће се онда моћп разуметн маниФестовање извесне нојаве. Међутим не сме се строго узетп да је једној друштвеној појавп само један узрок, као што то бнва прн физпчким нојавпма, где је н, пр. губљење равнотеже узрок покрету тела. Узроци друштвенпм појавнма леже на првом месту у духовном развнћу тога друштва, т. ј. каква ндеја провејава кроз то развпће, за тим у социјадном стању п положају у коме се друштво налазн, п напослетку у полнтичким прилпкама његовнм. Нпсу мање тешкоће нн прп нстражнвању последица каквог догађаја. Оне су још много веће код оваквнх догађаја, којп су помешани у жнвот внше народа, п што су се тп догађаји обнављалп у току двеста годпна. Отуда је лакше одредптп н. нр. последпце пада Царпграда него крсташкнх ратова. Оспм тога тешкоћа долазн п отуда, што једне н исте ндеје не утнчу подједнако на све народе н на све сталеже. Како утпчу пдеје разлнчне па разпе људе нећу покушаватп да бољпм примером објасним, већ ћу наномеиутп Христову прпчу: „о сејачу." Само ћу рећп да неједнакост последнца једног и пстог догађаја долазн од неједнаког ступња развића н образованости људске. . Као што напред рекох, прп пстражпвању последнца крсташкнх ратова једна је од највећих тешкоћа у томе, што су тн догађаји обнављаин у току два века, па је веома тешко разазнати: шта је и у колнко носледнца крсташких ратова, од оног што је носледица другпх узрока. Овпм нокушајем својпм ностараћу се, колико ми је могућно, да пзнесем узроке којп су нзазвалп тај велнки догађај, нокушаћу да нзложпм главну пдеју, која нровејава тај догађај, наиоменувшп п остаде, узгредне, мотпве којп су средњевековно друштво нокретадп на далекн нсток н рат нротпн мухамедоваца. После тога мпсдпм изнетн последнце тога великог догађаја. Ну пре него што иређем на саму ствар, биће потребпо да кажем: за којератоие мнсднм да их ваља убројитн у крсташке походе; а нарочито: могу дп се сви ратовн вођенн против мухамедоваца убројптп у крсташке иоходе, или се то може само са некпма учинити, т. ј. са оннма који су вођенп за ослобођење, одбрану н новратак Јерусалима. У уџбеницима, ручним књпгама, и поједпним монограФпјама надази се, да су крсташки ратовн вођени чак и у нрвом стодећу новога века; н свакп иросветни гдасннк 1894.

рат, у коме беху с једне стране хришћанн иди папа, а с друге мухамедовци иди иротивнпцп папски, називан је од дванаестог па до посдедње четвртине шеснаестог века крсташком војном. Тако Францускн историописац МЈсћаис! у своме деду: Шз1;о1ге с1ез СппбзДез, крсташке ратове почпње годнном 1095. а довршује годпном 1590-ом ратовпма против Турака у Јевропи. Другп опет, Б. Кугдер, у своме делу: ОезсШсМе с1ег Кгеиггн^е, крсташке ратове почнње годином 1095. а довршује 1270., другпм походом св. Луја. Овај писац, као што се впдп, обухвата само ове ратове којп су вођени за осдобођење гроба господњег. И сам мислим, да се периода крсташких ратова не сме протегпутн даље од 1270. године, п да се ту имају разуметп само борбе за ослобођење светпх места. Свп осталп ратовп протпв мухамедоваца, вођенп од дванаестог на до краја шеснаестог века, не могу се прибројпти онима којп су вођенп по Палестннн. Не могу с тога, што бп тада ваљадо ту обухватити и ратове пзмеђу Франака п Мавара, ратове пзмеђу Турака с једне, п Грка, Срба, Бугара, Руса, Маџара и Немаца с друге стране. Тако пак схватање било бп ногрешно, јер ови последњп ратовп могу се пзједначпти п ставпти упоредо са ратовпма које су водили међу собом Перспјанп п Грци, Римљанп и „варварп," једном речп : ратовн, вођени нротив Турака, после гринаестог века, јесу ратови у којнма се водила борба протнв варварства од стране културнпх народа. Сви тн ратовп вођенн су с једне стране нз тежње за покоравањем парода н шпрењем вдасти, а с друге стране за самоодржањем ц очувањем кудтурних н ноднтнчкнх тековина, до којпх јевропскп иародп бехудоснелн. Крсташкп су ратови имади своју нарочиту задаћу, која је бпла јасно обележена, п иотицали су из нзвесне врло очнгледно обележене идеје, те нх с тога не треба никако мешати са ратовпма које горе споменух. Онн се морају узетп као засебан догађај, којн потиче пз својнх особптих узрока н којп су последице и производ нарочнтнх нрилнка у којима беше јевропско друштво. Да пак само борбе за осдобођење гроба Хрпстова додазе у крсташке ратове, п да се те борбе морају издвојити од остадих ратова са мухамеданцпма, напомињем само ово: Ппје II. Пнкодомпнп н остале папе, нозиваху у XV и XVI веку народе у крсташку војну нротпв Турака, алн су ти позивп остајалп без уснеха Ако се није нашао који владалац да новеде у то доба војну против Турака — коју су могди назвати и крсташком, — народи самп пнсу устајали да се протпв њнх боре, као 18