Просветни гласник

176

узроцп и последице крсташких гатова

вљају, раде како треба или не. Једном наредбом од 776. наређује се „ако један гроФ, коме је новерена управа надједпим Феудом, не деди правду како треба, краљев повереник остаће у кућп тога гроФа, на његов трошак, до год се злоупотребе не исправе. 1 ) Да се не бп власт тпх грофова увећала, Карло Великн не даваше никоме више од једног грофсгва, да њим управља, али његовп наследници не могоше тако радити, већ даваше је^ном пстом лицу више Феуда., а кад су то учипилп, онда велики вазали, пмајућп непосредно земљу под собом, учинише те не само Феудп већ н управа тим Феудпма постаде наследна. На тај начин краљевпма не остаде нншта, и као што су 877. уступилн бенеФиције у наслеђе, тако и едпктом Кјерсским уступише и државна звања у наслеђе. 2 ) У средњем веку беше мање сопственика, алп за по^ед пеке земље беху скопчана многа права која су данас отпала. Тада господар имања не само што располагаше нмањем, већ пмађаше законодавну, судску и админнстративну власт над онима који живљаху на његовој земљп —Феуду. Сопственост и владање — управа — беху у средњем веку сннонимн. Такви полптички односи п дали су периодн од краја У до краја ХУ века име: средњи век, јер и Феудалнп господар чини прелаз од римског господара, који владаше над робовпма и које могаше без икакве одговорностп убити, ка модерном господару, који има само закуице и слуге и који по слободној иогодби примају извесне обвезе сирам господара. 3 ) У средњем веку, нарочито после Карла Великог, дробљењу држава не беше краја, јер се оно не заустави на ономе уступању Феуда од стране краљева појединим вазалима, већ и ти вазали комадаху свој Феуд на мање Феуде, н уступаху их другнма под онпм истим условнма и обвезама које они имађаху спрам краља. Па се и на томе извођење- Феудног сисгема не заустави, већ се разви до крајности, као што ћемо мало ниже видети. Услед тога, што и вазали могаху уступити другима од свога Феуда поједпне делове у Феуд, разви се се права хнјерархија Феудална, почевши од обичног племића па до краља. Тако пмамо да разликујемо велике и мале вазале. Велики вазали јесу они који добиваху непосредно од краља Француског у Француској, цара немачког у Немачкој н Италпји, краља енглеског у Енглеској, земље у Феуд и којп неносредно полагаху заклетву верности краљу самом. ') Бигиу, Шз!. с1е Ргапсе 4. I, р. 167. 2 ) Бигиу, ШзЈ. (1е Ргапсе 4. I, р. 229. 3 ) 1)игиу, НМ. (1е Ггапсе I. I, р. 230.

Крајем XI века под Филипом I, који беше од домене, коју имађаше, Хуго Капет, окрњио приличан део н задржао само гроФСтва: парпско, мелунско, орлеанеко п сенско, п то тако да мораше проћп кроз туђу земљу, идући из једне своје земље у другу, беху ови главнији крунскн вазали: на северу гроФ Фландриски, на западу војвода нормански и његов непослушни вазал војвода бретањски; па југозападу гроФ анжујски, но овај полагаше заклетву краљу Француском не као краљу, већ као грофу п војводи Француском ; на истоку гроФ шамнањски ; на југоистоку војвода бургундски ; преко ./1оаре на југ беху војвода Аквнтански н Гаскоњски, гроФ Тулускн п Варселонски. 2 ) То беху непосредни вазали краљу Француском како говораху краљеви, или круни француској, како говораху вазали, нарочито од када Хуго Капет основа нову династију. Мали вазали беху онп који узимаху земљу у Феуд не од краља већ од вазала. Мањи вазал полагаше заклетву верности велнком вазалу, као што је овај полагаше краљу. Ти Феудални односи беху у правом хаотичком стању, јер се начело Феудализма изведе до крајности, пошто један исти човек могаше бити и сизерен п вазал. Тако један грОФ вазал војводии или краљев могаше у исто доба бити сизерен множини впкомта, барона или каваљера — само ако имаше шта да нм да у Феуд. Сам краљ Францускн беше вазал архимандриту Сен-Дениском, јер држаше у Феуд неке земље, које припадаху као сопственост архимандрији. Војвода Вургундски беше вазал краљев а у исто доба и епископу Л.ангреском. Из једнога споменика види се да тридесет и два властелина заставника (1е зе1§пеиг ђаппеге!) беху вазали викомту Туарском, тај викомт беше вазал гроФу анжујском, а гроФ опет беше вазал краљу Фрапцуском. 1 ) Не треба опет мпслити да је у Феудалном друштву било какве субординације према титулама, т. ј. да је војвода старијп од гроФа, гроФ од викомта, овај од барона а барон од ритера. Субординација беше везана и регулисана према материјалним односима а не према титулама, јер у односу спрам сизерена његови вазали, па био један од њих војвода, други гроФ, трећи барон, сви они беху једнаки, као на ир. што беше гроФ анжујски п војвода бургундски једнаки пред краљем, јер обојица беху неиосредни његови вазали. У великпм Феудима често се догађаше да мали вазали свога сизерена малтретирају, као што ови опет малтретпраху краљеве. При сукобима између сизерена п вазала спор се решаваше ратом, ') Бигиу, Шз^. с!е Ггапсе I. I, р. 285 — 286 и карту уз исто дело 1^а Ргапсе ауап1" 1ез СгоГкаЈев. -) 1)игиу, Шз1„ (1е Кгапсе 1;. I, р. 230. 3 ) Бигиу, Ш»1:. <1е Ргапсе 1. I, р. 231.