Просветни гласник

178

нутникс, неко опет узгшаше у Феуд сизеренове пскарнпце за хлеб, муљарнцце за грожђе и воденице, јер се само у сизереновпм пекарнпцама могаше нећи хлеб, у његовим муљарнпцама муљати грожђе а у воденицама мдетп брашно. Сие то поједипце даиаше <х>еуд. Једном речц све од чега се могаше иматн каква корист даваше се у Феуд. Тим начином сизерени увећаваху своје приходе и своју војску. Свп ти многн вазалп једног истог спзерена беху равни међу собом (рапгб-рагез) ц састављаху суд па двору сизереновом (1а соиг с!е јиеИсе). Против пресуда овога суда могаше се апеловатн на суд вншега сизерена. Суђење беше кратко и без велпке нроцедуре. Ако се парничари не могу измпрптп, то иресуда судска плп двобој решаваху ствар; којп буде побеђен — крив је! Бог је сам потврдио! Ако би један од парпичара бпо свештеник, или старац, жена ији дете, који су дакле неспособнп да се сами боре, даваху замену; ако замена изгуби бнтку, замењени губи парннцу. Ну у оно доба напраситости и то позивање и предстајање суду Оеше парннчарима дуго. Обично се одмах и за пајмању увреду прнбегаваше рату, и отуда је потекло право ириватног рата. Но ппак поред све суровости опет су били у неколико лојални, јер нападач увек извештаваше свога противппка да ће га напасти. Приватном рату нрибегаваше се и онда када се неки вазал не хтеде покорпти суду свога спзерена. Нпсу само световни људи били вазали и сизерени. Свештенство тако исто ступц у тај сиетем. Епископи који некада беху заштитнпцп вароши и саветници краљеви, добнше тптуле грофова, када беху слати као краљеви поверенпци у поједпне грОФОвије. Но када световнп људи — чиновници — начппише своја звања наследпим, онда и епископи то исто учине, прибавивши својим епископијама наследно право положаја гроФа ит д Многи епнскопи беху сизерени свију вазала који беху у њиховој дјецези. Сизеренима постајали су на овај начпн. У оно време насиља и отнмања њима беше нужно да заштите своја добра, која беху побожнн људи дали манастирпма и која се сваки час увећаваху, од појединих отпмача, и тада прибегаваху световној си.1и. Они бираху тога радп леђу световним људима оног који би био најкуражнпји и повераваху му да бди над црквешш нмањем, и да нх у случају нужде брани мачем. Ну ови пуномоћници и бранпоци цркве учинише са својим положајем оно што вазали краљеви учинише са својим, т. ј. они тај положај, бранилаца црквеног имања, Бигиу, НЦе. <1е Ггапсе I. I, р. 231 — 234.

\чиншие наследним, узевшп себп оно што су требали од других да бране, а еппскопу пли абату, чију епископију или абатпју беху опљачкали, полагаху обичну вазалску заклетву. Тако свештеницп постадоше п световни господари са свима правпма и дужностима које имају и осталн вазали. Онп полагаху приликом примања еппскоппје краљу вазалску заклетву, п~овај им уступаше у Феуд манастирско имање са свима правима п дужностима која имађаху и осталп вазали. Из тога, што паиа жељаше и да посвећује епископнје и да им имања дотпчне еппскопије или абатије даје у Феуд, као и због тога што папа хтеде да сам бпра људе за та места, изродц се свађа пзмеђу световне и црквене власти, јер владаоцп дозвољаваху папи само право посвећивања п то оног лнца, које бп владалац предложио, а устунање световне власти над Феудом, то хтедоше владаоцн за се као своје право да задрже. У XI веку цркве беху тако богате, да у Француској и Енглеској једна петпна свију Феудних добара беше у рукама цркве; а у Немачкој цркви нрппадаше још и впше — чптава трећина. 1 ) Како црквенн Феудц не беху везани за породнцу која могаше изумрети те сизерен вратити свој Феуд, већ беху датц црквп која је вечпа, и како се прплозима побожппх људи пмање црквено увећаваше, то п власт свештенства достиже врхунац свој у XI, XII ц XIII веку. Феудалнп господарп са својцм вазалпма беху иовлашћени сталежп. У једанаестом веку извршп се потпуно концентраццја власти ц богаства у њпхове руке. Онп на тај начпн пмађаху сплу којом се могаше као повлашћени сталежи одржати све до велике револуције Француске. Ну осим та два сталежа беше још и један трећи сталеж у средњевековном друштву. Тај трећн сталеж беху осталп становници, иоданици. Па ц у том трећем сталежу не беху сви једиакн. Тако једнп беху прнвезанн за личност, и то су робови. 2 ) Њпма господар располаже како хоће, могаше их продати, могаше пм узети све што имају, могаше их затворити кад хоће и држати у затвору колико хоће, за њих ппкоме не одговараше осим Богу. У бољем положају беху од робова људп иривезани за земљу 5 ) а не за личност. Њпх господар могаше продати, али кад продаје и Феуд, а не иначе. Од њих не могаше тражити веће дацпје осим оних које беху уобичајене, не могаше их затворати и ') Вигиу, Шз4. с1е Б'гапсе I, р. 241 — 242. 2 ) Види Е.1лМхе е(; Веаијеап, ШсНопиаћ-е с1е 1а 1ап§ие ГгапдаЈке код рета: > «ег/> 3 ) Види ^патгооЛаМе.* Бигиу., 4е 1'гапсе i, р. 253.